Šta donosi rezolucija Bundestaga o BiH? | Evropa | DW | 03.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Šta donosi rezolucija Bundestaga o BiH?

Nacrt rezolucije Bundestaga o budućnosti Bosne i Hercegovine poslat je na razmatranje u parlamentarne odbore. O rezoluciji bi trebalo da se glasa sredinom juna. Šta ona sadrži i zašto se oko nje podiglo toliko buke?

Nacrt rezolucije malo nezgrapnog naziva „Pružiti podršku Bosni i Hercegovini na putu u bolju budućnost“ poslat je u četvrtak (2.6.) na dalje razmatranje u parlamentarne odbore koji su na ovaj ili onaj način povezani s njenim sadržajem. To u konkretnom slučaju, između ostalog, znači – odbori za spoljna, evropska i odbrambena pitanja.

Redovna procedura predviđa da, nakon što odbori rasprave o tekstu rezolucije, ona bude vraćena na glasanje u parlament. To bi, prema sadašnjim informacijama, trebalo da se dogodi negde u drugoj polovini juna.

U ponedeljak uveče je rezolucija, koju zajednički podnose tri stranke vladajuće koalicije, Socijaldemokratske partija Nemačke (SPD), Zeleni i Liberalno-demokratska stranka (FDP), prošla i poslednju raspravu unutar poslaničke grupe SPD, nakon čega je nacrt rezolucije i objavljen za javnost.

-pročitajte još: Šmit: Rusija razvija „potencijal za destrukciju“ na Balkanu

Osuda hrvatskog, srpskog, ali i bošnjačkog nacionalizma

Rezolucija je pregled dobro poznate situacije u Bosni i Hercegovini, situacije koja je plod ratnih zbivanja devedesetih i gotovo tridesetogodišnje disfunkcionalne države i njenih organa. U rezoluciji stranke vladajuće koalicije od nemačke vlade traže pojačani angažman u BiH kako bi se reagovalo na „rastuće napetosti i separatističke tendencije“.

Dragan Čović i Milorad Dodik spominju se u Nacrtu rezolucije Bundestaga

Dragan Čović i Milorad Dodik spominju se u Nacrtu rezolucije Bundestaga

U rezoluciji poslanici Bundestaga traže da se nemačka vlada na nivou Evropske unije založi i za to da se osobe, institucije i preduzeća koji „potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet i ustavno-pravni poredak BiH“, podvrgnu sankcijama.

U nacrtu rezolucije doslovno stoji: „Nacionalističke političke elite u srpskim, hrvatskim i bošnjačkim strankama ciljano instrumentalizuju navodne etničke razlike, a sve u svrhu sopstvenog bogaćenja i održavanja moći“. No, posebno se spominje nacionalističko agitovanje Milorada Dodika i Dragana Čovića, „koje je usmereno ka uništenju BiH kao države i domovine različitih naroda“.

Nema sukoba među poslanicima

Poslanik Josip Juratović (SPD), koji već dugi niz godina za Bundestag prati regiona Zapadnog Balkana, kritikovao je činjenicu da se, pored Dodika i Čovića, u rezoluciji ne spominje i Bakir Izetbegović. „Nacionalizmi u BiH imaju ime i prezime, i ja sam za to da se to jasno kaže“, rekao je Juratović u više navrata za DW.

Josip Juratoviä (SPD): Nacionalizmi u BiH imaju ime i prezime, i ja sam za to da se to jasno kaže

Josip Juratoviä (SPD): Nacionalizmi u BiH imaju ime i prezime, i ja sam za to da se to jasno kaže

Poslanik Juratović kaže da u potpunosti prihvata tekst rezolucije, što nikada nije bilo sporno, samo mu nedostaju neki elementi što će, dodao je, i da naglasi prilikom glasanja. U to, prema njegovom mišljenju, spada i nedovoljno isticanje potrebe za borbom protiv korupcije i kriminala, kao i nedovoljna podrška onim snagama u BiH koje se aktivno bore protiv nacionalizma. „Tim snagama treba dati više podrške i izraziti sa njima solidarnost“, zaključio je Juratović.

I on, kao i poslanik Zelenih Boris Mijatović, koji je takođe radio na tekstu rezolucije, za DW su rekli da ne može biti ni govora o nekakvom raskolu između Juratovića i ostalih poslanika koji su se u novom sazivu Bundestaga profilisali kao snage koje se pojačano bave regionom Zapadnog Balkana i u koje, pored Mijatovića, spada i novi izvestilac SPD za regiona Adis Ahmetović, kao i socijaldemokratska poslanica Jasmina Hostert.

Pritisak na Zagreb i Beograd

Rezolucija donosi još jedan zanimljiv detalj koji se odnosi na ulogu Beograda i Zagreba. U njoj poslanici Bundestaga od političkih rukovodstava Srbije, „takođe i sa pogledom na aktuelne pregovore o članstvu u EU“, kao i Hrvatske, traže izričito distanciranje od nacionalističko-separatističkih snaga u BiH. Reakcija Beograda i Zagreba sigurno neće izostati, iako se tokom posete Andreja Plenkovića Berlinu (u trenutku kada je tekst rezolucije već bio poznat) iz delegacije moglo čuti da ta rezolucija „u Zagrebu ne igra neku ulogu“.

Od nemačke vlade u rezoluciji se dalje traži da pruži snažnu podršku Visokom predstavniku, što uključuje i pojačanje resursa. Od zahteva je tu i državno kontrolisano vraćanje malokalibarskog oružja kako bi se sprečila ilegalna trgovina, kao i aktivna podrška približavanju Bosne i Hercegovine NATO. Na spisku zahteva Bundestaga je i nastavak aktiviranja Berlinskog procesa za Zapadni Balkana koji je pokrenut još tokom vladavine Angele Merkel.

„Moramo da stvorimo osnovu poverenja“

Posebno mesto u rezoluciji zauzima zahtev da se finansiranje od strane nemačke vlade i institucija EU koncentriše na projekte s posebnim težištima, kao što su to npr. programi razmena za novinare, predstavnike civilnog društva i nauke. Isto tako, prednost pri finansiranju trebalo bi da imaju projekti koji imaju za cilj razmenu iskustava u vezi s dualnim obrazovanjem kakvo se praktikuje u Nemačkoj, kao i projekti za jačanje medijske kompetencije i otpornosti prema kampanjama dezinformiranja.

Sve to nisu nove teme, ali njihovo ponovno spominjanje u rezoluciji daje novi zamah tendencijama koje se osećaju od početka rada ove nemačke vlade da se Bosni i Hercegovini posveti više pažnje nego što je to do sada bio slučaj.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.