Šta ako Grčka zaista bankrotira? | Evropa | DW | 13.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šta ako Grčka zaista bankrotira?

Nova grčka vlada očigledno nema interesa da program pomoći toj zemlji bude produžen. U tom slučaju, teško da će moći da bude spreče državni bankrot i izbacivanje Grčke iz monetarne unije, tvrde stručnjaci. Šta onda?

Donatori istrajavaju na tome da Grčka prihvati uslove produženog programa pomoći. Ali i oni znaju: „Tu knedlu će grčki premijer Cipras moći da proguta samo ako je dobro začinjena“. To za DW kaže glavni ekonomista nemačke Komercbanke Jerg Kremer. „Kompromisom bi moglo da bude predviđeno da se produži rok otplate bilateralnih kredita na 50 godina, a da se u prvih deset godina Grci oslobode plaćanja duga i da se dodatno spuste ionako niske kamatne stope“, kaže on.

Osim toga, dodaje Kremer, kreditori bi Grčkoj mogli da predlože „trampu“: oni bi mogli da odustanu od zahteva da Grčka, kako je to bilo izvorno planiralo, nastavi sa privatizacijom i „kresanjem“ javnog sektora, ali samo ako se Atina zauzvrat efikasno obračuna sa utajom poreza i korupcijom, „za šta se levo-radikalna Siriza ionako založila tokom predizborne kampanje.“

Jörg Krämer

Jerg Kremer: Ako Grčka bankrotira verovatno će morati da izađe iz monetarne unije

Zavrće se slavina

Ako i naredni sastanak ministara finansija evro-zone u ponedeljak (16.2.) bude propao, verovatnoća da će Grčka bankrotirati i napustiti evrozonu, po mišljenju Kremera, više ne bi iznosilo 25 odsto, kao sada. „Morali bismo to osetno da povećamo“, kaže Kremer. Čim bude počela da se nazire mogućnost da Grčka više ne može da otplaćuje dug i državne obveznice u vlasništvu grčke banke postaće bezvredne. Tada bi Evropska centralna banka (ECB), pojednostavljeno rečeno, zavrnula slavinu preko koje su do sada „curila“ likvidna sredstva, tj. krediti. „ECB nije dozvoljeno da održava na životu bankarski sistem koji više nije solventan.“ Grčka bi se tako, bez evro-likvidnosti, našla na „suvom“ i tako faktički izašla iz monetarne unije.

Na drugoj strani, Grčka bi mogla da pokuša da ponovo uvede drahmu. Mnogi stručnjaci upravo u tome, kao i drastičnoj devalvaciji od otprilike 50 odsto vrednosti drahme, vide najbolju mogućnost za ponovno uspostavljanje grčke konkurentnosti. Putovanja u Grčku time bi postala mnogo povoljnija i tako bi se ojačala turistička privreda koja je veoma važna za tu zemlju. Jeftiniji (grčki) izvozni proizvodi mogli bi da podstaknu razvoj domaće privrede. Sa druge strane, osetno bi poskupele robe i usluge koje Grci uvoze.

Drahma nije alternativa

Međutim, nova drahma „rodila“ bi se s jednom velikom manom. Bez obzira na to šta se bude dogodilo: grčki dugovi ne bi bili izbrisani, oni bi i dalje postojali u nepromenjenom obliku – ali u evrima. Zbog devalvacije nove, sopstvene valute, preuzeti dugovi bi drastično porasli ako bi Grci jeftinom drahmom morali da vraćaju stare dugove. Poverenicima, a to bi pogotovo bilo kobno po grčke banke, tako preti totalni gubitak svih potraživanja.

Dodatna opasnost pritom jeste i navala na banke, odnosno mogućnost da Grci „počiste“ svoje račune u domaćim bankama kako bi stabilne evre zaštitili od konverzije u slabašne drahme. To bi moglo da uništi nacionalne banke i na kraju bi dovelo do kolapsa celokupnog grčkog novčanog krvotoka.

Teška vremena

Bez novih kredita, Grčka verovatno ne bi mogla da finansira tekuće izdatke. Grci bi se našli pred teškim vremenima. Zemlja bi morala da se potrudi da održi funkcionisanje socijalnih sistema i da državnim službenicima i penzionerima isplaćuje plate i penzije. Kresanje izdataka moglo bi da pogodi i javnu infrastrukturu, bolnice, javni prevoz, odvoz smeća i obrazovni sistem.

Šta bi grčki bankrot značio za Nemačku i Evropsku uniju? „Grčki stečaj nemačku državu koštao bi 80 milijardi evra. Nasuprot tome, izlazak iz evro-zone je besplatan, ne košta ništa“, napisao je nedavno predsednik nemačkog Ifo-instituta Hans-Verner Zin za nedeljnik „Virtšaftsvohe“. „Grčka može da sprovede devalvaciju samo ako napusti evrozonu i tako postane konkurentna da bi uopšte mogla da otplati deo dugova.“

Savezna vlada u Berlinu grčki izlazak iz monetarne unije u međuvremenu smatra „podnošljivim“, pre svega zato što su druge zemlje u krizi, poput Španije, Portugalije i Irske na putu oporavka. Osim toga, Evropska unija i ECB donele su mere kojima bi trebalo da se spreči širenje krize iz Grčke na druge članice monetarne unije. S jedne strane to je ESM – fond težak 500 milijardi evra iz kojeg se, u slučaju nužde, može pomoći zemljama. S druge strane, zahvaljujući ultra-labavoj monetarnoj politici ECB, Evropa se polako, ali sigurno ekonomski oporavlja.