1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaŠvedska

Šta Švedska znači za NATO – a šta NATO za Švedsku?

Ines Ajzele
13. jul 2023.

Nakon što je Turska odustala od blokade, ulazak Švedske u NATO je, čini se, gotova stvar. Šta zapadni vojni savez očekuje od tog članstva? A šta Švedska?

https://p.dw.com/p/4To0Y
Švedska podmornica „HMS Gotland“ u luci pomorske baze Karlskrona, maj 2023.
Švedska podmornica „HMS Gotland“ u luci pomorske baze Karlskrona, maj 2023.Foto: TOM LITTLE/REUTERS

Švedska je, kao i Finska, pod utiskom ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, prošle godine podnela zahtev za članstvo u NATO. I dok je Finska u međuvremenu postala članica zapadnog odbrambenog saveza, Turska je gotovo godinu dana koristila pravo veta da, kao i Mađarska, blokira Švedsku odnosno njeno pridruživanje Severoatlanskom paktu.Ali, početkom ove nedelje, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odustao je od svog višemesečnog otpora.

Šta NATO i Švedska očekuju od učlanjenja te zemlje u zapadni vojni savez?

Šta geografski donosi pristupanje Švedske?

Ako bi Švedska postala članica, čitava obala Baltičkog mora bila bi deo teritorije NATO, s izuzetkom obale Rusije i njene eksklave Kalinjingrad. U slučaju ruskog napada, na primer, baltičke države bi se lakše branile. Jedinice i oprema bi, preko Švedske, mogli mnogo lakše da se prebace u Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Švedsko ostrvo Gotland tu igra posebno važnu ulogu.

Profesor Simon Košut, koji drži katedru za međunarodnu bezbednosnu politiku na Univerzitetu Cepelin u Fridrihshafenu, objašnjava: „S Gotlandom, velikim ostrvom usred Baltičkog mora, Švedska Alijansi stavlja na raspolaganje izuzetno povoljnu stratešku bazu. Odatle možete da se kontroliše praktično čitav Baltik.“

Košut ukazuje da je upravo geografski položaj Švedske glavni razlog zašto je za NATO toliko atraktivno članstvo te zemlje.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i švedski premijer Ulf Kristerson na samitu Alijanse u Vilnjusu
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i švedski premijer Ulf Kristerson na samitu Alijanse u VilnjusuFoto: Susan Walsh/REUTERS

Šta je sa švedskom vojskom?

Švedske oružane snage i njihova vojna oprema takođe bi bili vredan dobitak za NATO. To je mala zemlja i brojčano gledano nema veliku vojsku (prema podacima Indeksa globalne vatrene moći“ švedska vojska broji oko 38.000 vojnika), ali „Šveđani imaju veoma modernu vojsku, posebno dobro opremljeno i moderno ratno vazduhoplovstvo i to avionima koje sami proizvode“, kaže profesor Košut. Oni su i pomorska sila sa svojim podmornicama i već su prekaljeni u borbi. Učestvovali su u raznim misijama NATO, na primer u Avganistanu.

Švedska troši oko 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu, što je znatno više nego pre nekoliko godina. Očekuje se da će taj procenat u narednim godinama da nastavi da raste. Nakon završetka Hladnog rata, Švedska je, kao i mnoge zapadne zemlje, značajno smanjila izdatke za odbranu. Preispitivanje je počelo nakon gruzijskog rata 2008, a najkasnije nakon aneksije Krima 2014. godine. To se dodatno pojačalo zbog ruskog agresorskog rata u Ukrajini.

-pročitajte još: Švedska u NATO: Turska se ponovo okreće Zapadu?

Koje bi glavne koristi Švedska imala od NATO?

Švedska i NATO već sada blisko sarađuju na mnogo načina. Odlučujuća promena za Švedsku, nakon učlanjenja u NATO, odnosi se na član 5 zajedničkog sporazuma, prema kojem se oružani napad na jednu zemlju NATO, smatra napadom na sve. U tom slučaju, vojna alijansa je obavezna da pruži pomoć. „Naravno, ta zaštita je ključna za Švedsku“, kaže politikolog Košut.

Osim toga, Šveđani bi tada bili i ravnopravni članovi Saveta NATO, glavnog tela za donošenje odluka odbrambenog saveza i tu bi imali pravo veta. Turska je iskoristila to pravo da do sada blokira pristupanje te skandinavske zemlje, od čega je odustala na samitu u Vilnjusu.

Apači u niskom letu iznad Švedske

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.