1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Špigl o hrvatskoj „operaciji koridor"

6. april 2023.

Špigl je objavio opširan tekst o nasilnim „pušbekovima“ migranata koje hrvatska policija hvata na granici i vraća u Bosnu i Hercegovinu. U nedeljniku tvrde da za to imaju čvrste dokaze.

https://p.dw.com/p/4Pm95
Granica Hrvatske i BiH, oktobra 2018.
Granica Hrvatske i BiH, oktobra 2018.Foto: Border Violence Monitoring Network

U današnjem (6.4.) elektronskom izdanju poznatog nemačkog nedeljnika Špigl objavljen je opširan tekst o nasilnom proterivanju migranata iz Hrvatske u BiH. Ta se praksa obično naziva „pušbek" i zabranjena je međunarodnim konvencijama. 

Nemački nedeljnik je o tome pisao još 2021. Tada je jedan tim nemačkih novinara, u saradnji sa međunarodnim medijima, posle višemesečnog istraživanja došao do informacija o nasilnom vraćanju migranata u BiH, ali i do jednog video snimka. Na njemu se jasno vidi kako „policajci u uniformama hrvatske policije, s maskama na glavi, palicama tuku migrante iz Avganistana i Pakistana i teraju ih nazad preko granice u Bosnu i Hercegovinu". 

Posledice su bile neprijatne za hrvatsku vladu: Evropska komisija je naložila istragu. Ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović je priznao da se radi o pripadnicima interventne policije, ali je tvrdio da se radi o pojedinačnom slučaju delovanja mimo propisa i naloga vlade. Privremeno su policajci suspendovani, a Božinić nije smatrao da je I on odgovoran. Špigl je tada naveo da njegovi izvori tvrde kako se ne radi o pojedinačnom slučaju već o redovnoj praksi te da naređenja stižu iz Ministarstva.  

Zviždač dostavlja informacije 

U svom novom tekstu nemački novinari navode konkretnu potvrdu tih tvrdnji. Došli su u posed komunikacije u neformalnoj grupi na Votsapu pod nazivom „OA Koridor II – Zapad".U njoj je bilo više od 30 službenika policije, među kojima su bili i visoki službenici MUP-a.

Anonimni izvor je dostavio novinarima 60 snimaka komunikacije unutar grupe. Jedna od fotografija na snimcima pokazuje kako „migranti u šimi leže licem prema zemlji, uredno poređani, jedan do drugoga. Mladići nemaju obuću, neki još imaju čarape, drugi su bosi. Trojica krupnih muškaraca stražare nad njima, nose uniforme i drže oružje u rukama. Fotografija koja prikazuje ovu scenu je iz neslužbene komunikacije na Votsapu hrvatske policije. Datum je 16. avgust, vreme 9.55 ujutro. Ispod fotografije stoji da se radi o 85 stranaca za koje kažu da su Pakistanci." 

Fotografija je snimljena u šumi kod železničke stanice u Driveniku, dva sata vožnje od Zagreba. Autori teksta navode da „nema sumnje u autentičnost snimaka. Istraživači su proverili identitete članova grupe pomoću profila na društvenim mrežama, besplatno dostupnih telefonskih brojeva i telefonskih poziva." 

Snimci ekrana koji su novinarima dostavljeni pokrivaju razdoblje od avgusta 2019. do februara 2020, vreme kada je na hrvatsko-bosansku granicu stizalo mnogo migranata. 

"Akcija Koridor" 

Novinari dalje navode da se „iz komunikacije vidi da je rukovodstvo hrvatske policije, bilo detaljno obavešteno o hapšenjima u „Akciji Koridor" - ali očito ne preko službenih kanala u kojima se poruke evidentiraju i kasnije mogu poslužiti kao dokaz, već neformalnom komunikacijom putem Votsapa. To je indicija da je hrvatska vlast znala za ilegalno proterivanje izbeglica, da je to tolerisala ili čak kontrolisala. Hrvatska Vlada to poriče." 

Na snimcima je dokumentovano više od 1300 uhapšenih migranata, uglavnom iz Pakistana, Avganistana i Sirije. Zoran Ničeno, načelnik hrvatske granične policije, čita te poruke, nekoliko puta hrabri kolege i reaguje na hapšenja emodžijima -podignut palac, aplauz. 

Špigl navodi da hapšenja migranata sama po sebi nisu nezakonita. Međutim, evropsko i međunarodno pravo obvezuje policiju da osobama koje traže zaštitu daju priliku da podnesu zahtev za azil i prođu postupak utemeljen na vladavini prava. „Postoje ozbiljne naznake da do nije sprovedeno", navode autori. 

Tako na primer jedan policajac javlja 13.2.2020 da je naručio pet vozila „za transport i odvraćanje". „Odvraćanje je", navodi Špigl, „šifra unutar hrvatske policije koja označava prisilno vraćanje izbeglica". Hrvatska policija priznaje da sprečava migrante da uđu u zemlju, ali navodno odmah na granici, pre nego što oni steknu pravo postavljanja zaheva za azil. Ali „u ovom slučaju migranti su pokupljeni duboko u unutrašnjosti zemlje", pa su ipak prisilno vraćeni, navodi se u tekstu. 

Kršenje međunarodnog prava 

U tekstu nemačkog nedeljnika se dalje navodi izjava bivšeg policajca da su „nadređeni u akciji Koridor zabranili policajcima na terenu da im službeno potvrde hapšenja. Nemoj praviti izveštaje, tako je glasilo naređenje." Umesto toga, kao informativni kanal je stvorena grupa na Votsapu, a služila je i kao neslužbena statistika, kaže ovaj svedok koji je želeo da ostate anoniman. 

Hrvatski NUP je na novinarska pitanja odgovorilo da ne može potvrditi autentičnost komunikacije putem Votsapa. No, prema informacijama iz MUP-a, takve grupe zatvorene su pre tri godine i više ne postoje. U nedeljniku se citira odgovor Ministarstva prema kojem komunikacija posredstvom Votsapa nije zabranjena, ako se ne prenose poverljive informacije.  

Većina osoba iz grupe je negirala da su bili njeni članovi. Troje to nije izričito uradilo, ali ni potvrdilo. A Zoran Ničeno, načelnik hrvatske granične policije, je novinare uputio na kancelariju MUP-a za odnose s javnošću. 

Špigl navodi da Evropska komisija načelno osuđuje ilegalne "pušbekove”, ali ne sprovodi nikakav efikasan nadzor, niti pokreće neke postupke. 

Odgovorna poverenica EU za unutrašnje poslove, Ilva Johanson, oslanja se samo na takozvani nezavisni nadzorni mehanizam. Nakon dugog odgađanja, on je sada uspostavljen. Malo je verovatno da su hrvatski inspektori zaista nezavisni. Kad se u godišnjem izveštaju počelo govoriti o prisilnom vraćanju, on je odmah posle toga skinut sa sajta. A za svoj dobro obavljen posao čuvanja granica Hrvatska je i nagrađena ulaskom u šengensku zonu, navodi Špigl

Priredio: Zoran Arbutina

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.