Šolc u Sofiji i Skoplju: Misija za gašenje balkanskih požara | Politika | DW | 10.06.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Šolc u Sofiji i Skoplju: Misija za gašenje balkanskih požara

On želi da promoviše proširenje Evropske unije. Poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca predstavlja najnoviji pokušaj da se reši dugogodišnji problem između Bugarske i Severne Makedonije.

Bulgarische Studenten rufen auf Proteste vor der mazedonischen Botschaften in Berlin, Paris und Brüssel

Krajem 2021. - Bugraski studenti u Berlinu, Parizu i Briselu pozivaju na protest zbog diskriminacije Bugara u Severnoj Makedoniji.

U subotu 4. juna 2022. u Bitolju: maskirani muškarac na biciklu zaustavio se ispred bugarskog kulturnog kluba Vančo Mihailov - polio vrata zapaljivom tečnošću, zapalio ih i otišao. Incident je snimljen kameram za video nadzor.

Iako je šteta pričinjena na zgradi mala, ovaj incident je ponovo podstakao tinjajući politički sukob koji je sinonim za makedonsko-bugarske odnose poslednjih godina. Uprkos brzom hapšenju napadača, političari sa obe strane granice brzo su se „uhvatili“ za incident.

Bugarski predsednik Rumen Radev rekao je da je napad „još jedna provokacija, deo dugogodišnje antibugarske kampanje u Severnoj Makedoniji“. Vlada Severne Makedonije osudila je incident - međutim, na proteste podrške napadaču pozvala je najmanje jedna opozicione stranke i mnogi pojedinci na društvenim mrežama.

Bugarski klub je dobio ime po Vanču Mihailovu, bugarskom revolucionaru koji je sarađivao sa nacistima u Drugom svetskom ratu. Otvaranje kluba - pre otprilike dva meseca - bugarski političari su promovisali kao potez pomirenja. Međutim - u Severnoj Makedoniji je to izazvalo buru negodovanja. Predsednik Stevo Pendarovski izbor imena kluba od strane Sofije osudio kao provokaciju koja „nije doprinela zbližavanju dva naroda“.

Problemi u komšiluku

Ovo su aspekti koje nemački kancelar Olaf Šolc treba da ima na umu prilikom posete Skoplju i Sofiji 11. juna, a sve u pokušaju da se pronađe kompromis u cilju pokretanja pregovora o pristupanju Severne Makedonije Evropskoj uniji. U svetlu agresorskog rata Rusije u Ukrajini, proširenje EU je važnije nego ikad.

Nord-Mazedonien: Nikola Dimitrov, Außenminister

Nikola Dimitrov

Bivši makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov vidi Šolcovu posetu kao „kulminaciju nemačkih diplomatskih napora da se učini važan korak, ne samo za Balkan već i za Ukrajinu“.

„Ovaj problem čini EU geopolitički nesposobnom u sopstvenom regionu“, rekao je Dimitrov za DW.

EU želi da pokaže svoju sposobnost da posreduje u problemima unutar evropskog susedstva i da istovremeno spreči Rusiju, Kinu i druge regionalne igrače da prodru na Zapadni Balkan. Dve od šest zemalja Zapadnog Balkana - Srbija i Crna Gora - već su u pregovorima za punopravno članstvo u EU, dok se Kosovo i Bosna i Hercegovina nadaju da će postati kandidati. A bugarski veto je poslednje dve godine blokirao proces pridruživanja Severne Makedonije i Albanije. 

Infografik EU Beitrittskandidaten Westbalkan EN

Ukrajina komplikuje pristupanje EU na Balkanu

Berlin vidi proširenje EU kao jedan od ključnih stubova svoje evropske politike, i koji je zacrtan u koalicionom sporazumu vlade. Ali Šolc nije sam u svojim diplomatskim naporima.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je 6. juna svoje kolege u Severnoj Makedoniji i Bugarskoj i ponudio Pariz kao mesto za potpisivanje bilateralnog sporazuma „kada za to dođe vreme“. Ali, vreme je trenutno luksuz za sve. Pariz se zalaže za rešenje do kraja juna 2022, kada prestaje da predsedava EU.

Zahtev Ukrajine za članstvo u EU dodatno komplikuje stvari. Otvaranje pregovora sa Kijevom u junu 2022. izazvalo je problem za Brisel, jer nekoliko zemalja zapadnog Balkana godinama na čekanju.

Na pitanje o zahtevu Ukrajine za članstvo u EU, Šolc se direktno osvrnuo na ovu situaciju, 9. maja u Berlinu tokom zajedničke konferencije za štampu sa Makronom:

„Veoma mnogo zemalja su već izvršile dalekosežne pripreme i donele hrabre odluke. U jednom trenutku takva hrabrost mora biti nagrađena. Uzmimo, na primer, Severnu Makedoniju.“

Bugarski veto sa uslovima

Bugarska je 2019. rekla da će blokirati pristupanje Severne Makedonije EU ukoliko njen zapadni sused ne prihvati da dve zemlje dele zajedničku istoriju i da govore istim jezikom - bugarskim.

Skoplje je odbacilo ultimatum sa obrazloženjem da je protivan evropskim principima i pravu na samoopredeljenje.

Bilateralni razgovori su sada fokusirani na uključivanje bugarske manjine u ustav Severne Makedonije. Poslednjim popisom utvrđeno je da u zemlji živi 3.504 Bugara, što je 0,19 odsto od 1,8 miliona stanovnika Severne Makedonije. Sofija želi da ih parlament u Skoplju ustavno prizna - pre nego što Severna Makedonija počne pregovore o pridruživanju sa Briselom ili čak bude uključena u pregovarački okvir EU.

Sadašnja vlada u Skoplju, međutim, nema glasove da progura takav predlog. Nacionalistička opozicija u zemlji svako zbližavanje sa Bugarskom smatra „nacionalnom izdajom“.

Bulgarien I Kiril Petkow bekommt den Auftrag zur Regierungsbildung

Kiril Petkov i Rumen Radev

Stvari se dodatno komplikuju: vlada u Sofiji je u sredu izgubila svoju tanku parlamentarnu većinu nakon što je populistička partija „Postoji takav narod“ (ITN) napustila vladajuću koaliciju. Lider ITN-a Slavi Trifonov optužio je bugarskog premijera Kirila Petkova da pokušava da ukine veto na početak pregovora sa Severnom Makedonijom i zanemaruje nacionalne interese Bugarske. „To je nacionalna izdaja“, napisao je Trifonov na društvenim mrežama.

Prilika za rešenje

Daniel Smilov, bugarski politički analitičar i vanredni profesor na Univerzitetu u Sofiji, smatra da postoji prilika za rešenje spora između dve zemlje.

„Mogući sporazum mogao bi da se zasniva na obavezi da se u ustav Severne Makedonije uključi referenca na Bugare i da se u okvir pregovora o pristupanju EU unesu elemenati iz postojećih ugovora između dve zemlje“, rekao je Smilov za DW i dodao: „Pitanje je samo da li će Bugarska imati vladu koja će progurati takav dogovor.“

Čak i ako bugarski premijer Petkov nastavi da vodi manjinsku vladu (kako je objavljeno 9. juna), ostaje glavna prepreka - predsednik Radev.

„Radev se pozicionirao kao glavni tvrdolinijaš kada se radi o makedonskom pitanju“, rekao je Smilov. „Razlozi za ovu politiku su uglavnom domaće priorde; savremeni populizam je veoma efikasan u mobilizaciji podrške tvrdeći da narod ne treba da podlegne stranom pritisku.“

Evropska komisija i većina zemalja članica EU, uključujući Nemačku, ne žele da dozvole da bilateralni sporovi uđu u pregovarački okvir, ali su spremni na kompromis ako Skoplje i Sofija nađu neku vrstu sporazuma.

Bivši makedonski ministar spoljnih poslova Dimitrov upozorava da bi takvo diplomatsko rešenje samo odložilo problem „prebacivanjem bugarskog veta na pregovarački okvir“, što bi omogućilo Sofiji da dodatno blokira Severnu Makedoniju tokom pristupnih pregovora. „Svi treba da budu oprezni u ovoj potrazi za uspehom - koji bi mogao da se ispostavi kao kratkotrajan i površan.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.