Škakljiva potraga za statusom Donbasa | Evropa | DW | 09.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Škakljiva potraga za statusom Donbasa

Ako se primirje u Ukrajini održi, na dnevnom redu će se naći status Donjecka i Luganska. Kijev ne želi zamrznuti sukob kao recimo onaj u Pridnjestrovlju, a to je u stvari početa jedne bolne rasprave.

Šta da se radi sa Donbasom? Iako je primirje između vlade u Kijevu i proruskih pobunjenika krhko, ipak bi se već trebalo postaviti pitanje o budućnosti istočnoukrajinskih područja Donjecka i Luganska. Sporazum koji je potpisan 5. septembra u Minsku ne pruža jasan odgovor na to pitanje. Ukrajina se samo obavezala da će sprovesti decentralizaciju. Parlament u Kijevu trebalo bi da donese zakon o posebnom statusu za ta područja. O pojedinostima se još nije govorilo.

Kijev bi trebalo da zadrži Donbas

Pobunjenici pod tim de fakto podrazumevaju nezavisnost. A to je jasno rekao „zamenik predsednika vlade Narodne Republike Donjeck“ Andrej Purgin u ponedeljak (8.9.) u intervjuu ruskoj informativnoj agenciji Interfaks: „Trenutno nije reč o povratku u sastav Ukrajine“. Ukrajinska vlada to vidi sasvim suprotno. Stav Kijeva mogao bi se opisati ovako: više autonomije – da, neozavisnost – ne.

Ukraine Gespräche in Minsk 05.09.2014 Alexander Zakharchenko und Andrei Purgin

Andrej Purgin (desno) u Minsku

Razlozi za takav stav su očigledni. Nakon ruskog pripajanja poluostrva Krim, Donbas bi bio novi gubitak teritorije. S više od 3.000 mrtvih, prema podacima Ujedinjenih nacija, Ukrajina je platila visoku cenu da bi zadržala Donbas. Ustupanje tih provincija izgledalo bi kao da su ljudi poginuli uzalud. A na kraju krajeva, Donbas je bogat ugljem i gasom i važan je za snabdevanje Ukrajine energentima. Zemlja je upućena i na donjecku tešku industriju.

Senka Pridnjestrovlja

Ali činjenica je da Ukrajina odmetničke regione zapravo ne može da povrati vojnim putem – sve dotle dok pobunjenici imaju podršku iz Rusije u teškom naoružanju i ljudstvu.

U pozadini te pat pozicije sporazum iz Minska vodio bi ka zamrzavanju sukoba, smatraju mnogi posmatrači. Na taj način Ukrajina bi podelila sudbinu nekih nekadašnjih članica SSSR-a. Naročito često spominje se Pridnjestrovlje, region koji se početkom 1990. godine u ratu oslobodio Moldavije. Pridnjestrovlje nije međunarodno priznato, ali već više od 20 godina egzistira prvenstveno zahvaljujući ekonomskoj pomoći iz Rusije.

Vladimir Fesenko Porträt Tbilisi

Ukrajinski politikolog Vladimir Fesenko

Opasnost od zamrznutog sukoba ostaje velika jer je za to zainteresovan ruski predsednik Vladimir Putin, smatra ukrajinski politikolog Vladimir Fesenko u razgovoru za Dojče vele. Ruski ekspert Fjodor Lukjanov situaciju vidi drugačije: „Status poput onog koji ima Pridnjestrovlje ne odgovara Moskvi. S jedne strane, Rusija bi morala da finansijski pomaže odmetnute ukrajinske provincije, a to bi s druge strane dovodilo do stalnih napetosti sa Zapadom“, smatra Lukjanov. On veruje da Rusija želi da Donjeck i Lugansk postanu autonomne pokrajine u Ukrajini.

Odricanje od Donbasa zbog Evrope?

Ukrajinci se sada nalaze pred bolnom raspravom o budućnosti Donbasa. A ta rasprava nije „od juče“. Još u julu 2010. godine o tome je govorio ukrajinski pisac Jurij Igorovič Andruhovič. Kada bi prozapadne snage u Kijevu ponovno došle na vlast, tada bi Krimu i Donbasu ponovno trebalo da bude data prilika za odcepljenje“, rekao je Andruhovič u jednom intervjuu objavljenom u trenutku kada je proruski predsednik Viktor Janukovič, koji inače potiče iz Donbasa, bio tek nekoliko meseci na dužnosti. Ljudi na Krimu i u Donbasu su „deo ruske političke nacije“, Ukrajina im je „strana i nezanimljiva“, rekao je Andruhovič. Zbog takvih izjava oštro je kritikovan pa je kasnije te izjave relativizovao.

Fjodor Lukjanow / Russland / Moskau

Fjodor Lukjanov, predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku iz Moskve

Ali mnogo godina kasnije, nakon što se Krim pripojio Rusiji, a rat u Donbasu bio u punom jeku, Andruhovič se ponovo oglasio: „Donbas se može zadržati kao deo Ukrajine samo na račun fatalnog ustupka kada je reč o našoj evropskoj budućnosti“, rekao je pisac ukrajinskom nedeljniku „Zerkalo tišnja“. Drugim rečima: region sa njegovim većinski proruskim stanovništvom je za Ukrajinu koja teži Evropi, kočnica. Andruhovič se izjasnio za referendum. Ako bi došlo do odvajanja, na to ne bi trebalo gledati kao na kapitulaciju već kao na odbijanje, rekao je pisac.

Ipak, još nema anketa o tome koje rešenje bi podržala većina Ukrajinaca. U medijima je sve više glasova koji pokazuju razumevanje za zamrzavanje sukoba – poput poznatog blogera i novinara Sergija Lestjenka iz internet-časopisa „Ukrajinska pravda“. On se oprezno zauzeo za zamrzavanje sukoba. „U protivnom“, kako je napisao, „ostatak Ukrajine bio zaustavljen na svom putu ka Evropskoj uniji.“

Reklama