Šest pitanja nakon obustavljanja vakcinacije AstraZenekom | Evropa | DW | 16.03.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Šest pitanja nakon obustavljanja vakcinacije AstraZenekom

Ubrzati kampanju vakcinacije – to je bio proklamovani cilj i u Nemačkoj. Ali sada je doneta odluka da se do daljeg obustavi vakcinacija s cepivom AstraZeneke. Zašto je ta odluka doneta i šta to sada znači?

Odluka je doneta usred kampanje vakcinacije. To je bilo jasno i nemačkom ministru zdravlja Jensu Španu (CDU). Pa ipak je odlučio da, kao i neke druge evropske zemlje, Nemačka do daljeg više ne koristi AstraZenekinu vakcinu. Ta mera je „čista predostrožnost“ kako bi se naučno proverile neželjene pojave do kojih dolazi u vrlo retkim slučajevima, naglasio je Špan.

Ostaju, međutim, otvorena neka važna pitanja, pre svega kada je reč o daljem provođenju vakcinacije, kao i kada se radi o poverenju u AstraZenekino cepivo.

1. Zašto je privremeno zaustavljena AstraZeneka?

Nemački državni Institut Paul Erlih (PEI) izdao je u ponedeljak oko podne odgovarajuću preporuku, objasnio je Špan. Razlog je sedam slučajeva tromboze cerebralnih vena zabeleženih u Nemačkoj koji su vremenski povezani s vakcinacijom – kod do sada više od 1,6 miliona vakcinacija sa AstraZenekom.

Špan je pritom naglasio da je veoma svestan posledica te odluke i da ona nije doneta lako. I to je, kaže, čisto tehnička, a ne politička odluka. Stoga je odlučio da sledi preporuku PEI. A najvažnija stvar za poverenje u vakcinaciju je transparentnost, naglašava nemački ministar zdravlja.

2. Koliko dugo će da važi ta zabrana?

Do sada važeći plan kampanje vakcinisanja trenutno je van snage. Sada je na potezu Evropska agencija za lekove (EMA) koja ispituje primedbe i u idealnom slučaju bi mogla da dâ svoju preporuku još u toku nedelje, rekao je Špan.

Doze koje su već isporučene nemačkim saveznim pokrajinama trebalo bi da ostanu tamo za sada, ali savezna vlada će sve dalje isporuke do daljeg da obustavi, a vakcinu da drži u svom centralnom skladištu.

Nemački ministar zdravlja Jens Špan (CDU)

Nemački ministar zdravlja Jens Špan (CDU)

3. Koliko je AstraZeneka važna za vakcinaciju protiv korone?

Za napredak u vakcinaciji, AstraZeneca bi trebalo da igra sve značajniju ulogu. Tu vakcinu je lakše skladištiti u normalnim lekarskim ordinacijama, jer ona ne mora da se čuva na tako niskim temperature kao preparat Fajzer/Bajonetk.

U skladu s novim podacima iz studija, AstraZeneka je u Nemačkoj tek nedavno preporučena starijim osobama, a ne samo onima između 18 i 64 godine, kao što je to bio slučaj na početku. A do kraja marta trebalo bi da u zemlju stigne više od dva miliona svežih doza.

Međutim, očekuje se da će uskoro značajno porasti i količine ostalih vakcina, posebno Fajzer/Bajontek i Moderne. Vakcina AstraZeneka čini 17 odsto doza primenjenih u Nemačkoj do sada.

4. Mogu li da se ostvare zacrtani ciljevi vakcinacije za Nemačku?

Neizvesno je koliko će nova odluka da osujeti napredovanje vakcinacije. To se odnosi i na najavu kancelarke Angele Merkel da će moći da ponudi vakcinaciju svim građanima do kraja leta, dakle do 21. septembra. Ona je to međutim najavila pod uslovom da se i isporuke i odobrenja novih vakcina odvijaju prema planu.

Za sredu (17.3.) su bile planirane nove konsultacije kancelarke i premijera nemačkih pokrajina. Tu je trebalo da se raspravlja pre svega o planovima za „turbo-vakcinaciju“. To bi značilo uključivanju mreže privatnih medicinskih praksi u kampanju od sredine aprila. Sada više nije sigurno da će to moći da se ostvari.

Pogledajte video 02:17

Mnogi Nemci ne veruju vakcini AstraZeneka

5. Kakva je to vakcina AstraZeneke?

Kao što je Institut Paul Erlih objasnio, analiza novih podataka pokazala je da dolazi do upadljive učestalosti posebnog oblika vrlo retke tromboze u cerebralnim venama. U tim slučajevima beleži se nedostatak krvnih pločica u krvi i dolazi do krvarenja neposredno nakon vakcinacije.

Kod tromboze cerebralnih vena, određene vene u mozgu blokiraju se krvnim ugrušcima. Glavni simptom je glavobolja. Pored toga, oboleli mogu da dobiju epileptične napada, paralizu ili poremećaje govora. Bolest se retko javlja. Velika većina pogođenih su žene mlađe od 50 godina.

Nedostatak krvnih pločica (trombocitopenija) dovodi i do povećane tendencije krvarenja. Mogući uzroci za to su infekcije, nedostatak vitamina, genetske predispozicije ili upotreba lekova.

6. Da li može da se koristi neka druga vakcina za drugu dozu?

Za sada važi pravilo da svako ko primi prvu dozu AstraZeneke treba da dobije i drugu, takođe od AstraZeneke. Teoretski bi bilo moguće ubrizgati različite vakcine – prema oceni stručnjaka, to verovatno ne bi bio imunološki problem.

Međutim, za takve kombinacije ne postoje podaci iz kliničkih studija, a za njih nema ni odobrenja. Privremeni prekid ne bi trebao da stvara probleme sa drugom dozom, ako ne traje duže: nemačka Stalna komisija za vakcinaciju (Stiko) preporučuje da između prve i druge vakcinacije sa AstraZenekom treba da prođe dvanaest nedelja.

Prema podacima Instituta Robert Koch (RKI) do sada je oko 1,6 miliona ljudi u Nemačkoj primilo prvu dozu AstraZenekine vakcine – mnogi od njih još uvek imaju dosta vremena do druge doze. Do sada je u Nemačkoj samo 217 ljudi primilo i drugu dozu te vakcine.

za/agencije

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama