Šerijat nije nikakav karneval | Evropa | DW | 12.01.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

Šerijat nije nikakav karneval

Nemački Savezni sud pravde u četvrtak (11.1.) je odlučio: javni nastupi sa sigurnosnim prslucima sa natpisom „šerijatska policija“ mogu biti kažnjivi. To je dobar signal, smatra stručnjak za pravo i islam Matijas Roe.

Sedmorica muškaraca su 2014. godine u Vupertalu krenula u noćni obilazak sa sigurnosnim prslucima sa natpisom „Sharia-Police“, odnosno „šerijatska policija“. Pozivali su muslimane da se vrate životnom stilu, za koji oni smatraju da je veran Kuranu. Savezni sud pravde sada je odlučio da to može biti kažnjivo i vratio slučaj Pokrajinskom sudu u Vupertalu koji je prethodno presudio drugačije.

DW: Gospodine Roe, da li Vas je iznenadila presuda?

Matijas Roe: Ne baš. Kritički gledam na presudu iz Vupertala jer ona, po mom mišljenju, ne zadire dovoljno duboko. Naravno da može da se kaže da za prosečnog nemačkog građana prsluci „šerijatske policije“ izgledaju kao karnevalski kostim. Ali ima delova stanovništva kod kojih takav nastup može da izvrši snažan društveni pritisak. I kada se neko igra šerijatske-policije – a iz verskih diktatura poput Saudijske Arabije znamo šta to znači – onda je to u stanju da uplaši i zastraši ljude. Sada treba ispitati da li je upravo taj efekat postignut.

Prof.Dr.Mathias Rohe

Prof. dr Matijas Roe: Presdua predstavlja dobar signal

Šta tačno znači Šerijat?

Šerijat je veoma raznolik. On u suštini opisuje standardnu teoriju islama. To uključuje bezopasne stvari poput verskih propisa – što kod nas spada u zaštitu verskih sloboda – ali i stvari koje mogu da budu veoma problematične: surovo telesno kažnjavanje za određene prekršaje, neravnopravnost prema tradicionalnom islamskom pravu i slično. I ovde mora da se utvrdi: šta je konkretno mišljeno? Da li je šerijat ovde etički standard za pristojno ponašanje? Mislim da nije. Umesto toga on veoma jasno aludira na funkciju verske policije, kakva nam je poznata iz Saudijske Arabije, Irana i drugih zemalja, u kojima se ljudi, u ime religije, muče na brutalan način. To su ljudi koji u javnosti žele da demonstriraju moć i koji očigledno uživaju u tome da maltretiraju druge. Od toga se zaista treba odbraniti.

Da se vratimo na presudu: sudije Saveznog suda pravde su objasnile da je odlučujuće to da li je akcija vodila ka zastrašivanju drugih ljudi. Trebalo bi utvrditi kakav efekat je akcija imala na muslimane. Kako je u jednom sudskom procesu to moguće utvrditi?

Svakako nije jednostavno. Moglo bi recimo da pokuša da se dođe do ljudi koji su bili suočeni sa „šerijatskom policijom“. Onda bi kao svedoci mogli da kažu kako su to doživeli. To bi verovatno bilo najjednostavnije. Moguće da se neki od njih jave. Ali, naravno, moguće je i da se neki boje da daju izjave. U tom slučaju bi mogla da se preduzme jedna apstraktnija provera. Mogli bi da se uključe i antropolozi, koji bi izneli svoje stručno znanje o određenim muslimanskim grupama i procenili da li je akcija bila toliko žestoka da je za očekivati da su neki ljudi zastrašeni.

U Saveznom sudu pravde je rečeno i da je prvobitna presuda bila protivrečna. Zašto je sud to tako ocenio?

Sudije nisu uzele u obzir da može da postoji određena grupa ljudi koju ta akcija posebno pogađa. Umesto toga oni su se vrlo uopšteno i paušalno odnosili prema činjenicama. To je u stvari glavna protivrečnost.

Prozess um Scharia-Polizei

„Šerijatska policija“ u Vupertalu

Koliko je presuda važna za budućnost?

Mislim da je to dobar signal. Presuda stavlja do znanja da postoje određene grupe ljudi koje su posebno ranjive zbog jednog takvog pritiska. Ne može da se kaže da su svi ljudi koji ovde žive u istoj situaciji. Takav islamističko-ekstremni pritisak pre svega pogađa muslimane. I zato treba videti kakve konkretne posledice „šerijatska policija“ ima za muslimane. Ukoliko ima negativnih posledica, to je razlog da se reaguje. U principu, za mene je to pozitivan korak – ka jednakom tretmanu svih ljudi u ovoj zemlji. Svakom je potrebna jednaka zaštita od takvih stvari.

Matijas Roe je stručnjak za pravo i islam. Šef je katedre za građansko pravo, međunarodno privatno i uporedno pravo na univerzitetu Fridrih Aleksander u Erlangen-Nirnbergu. Od 2006. do 2009. godine bio je član Nemačke islamske konferencije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM