Šerijat ili ustav? | Politika | DW | 15.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Šerijat ili ustav?

Muslimani sve češće traže specijalna prava, ona zasnovana na šerijatu. Verska sloboda nudi prostor za delovanje, ali ona ima svoje granice koje se moraju poštovati, zaključeno je na jednoj diskusiji u Frankfurtu.

Šta je islam? Šta je šerijat? Kakve to veze imaj s Nemačkom? O tom pitanju se ne raspravlja samo nakon nedavne izjave nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera koji je rekao da „Nemačka nije burka". Još pre deset godina, bivši bavarski premijer Edmund Štojber je izjavio: „U Nemačkoj se mora poštovati Ustav, a ne šerijat". Bilo je to četiri godine pre nego što je bivši nemački predsednik Kristijan Vulf 2010. rekao: „Islam je deo Nemačke“. Međutim, tema je postala aktuelna zbog povećanog broja muslimana i rast desnog populizma u važnoj izbornoj godini u Nemačkoj.

Na sastanku održanom u Frankfurtskom istraživačkom centru (FFGI), rasvetljene su neke od spornih tačaka šerijata i Ustava. To je potrebno pre svega zato što se pojam šerijat različito tumači.

Rechtswissenschaftler und Islamkenner Mathias Rohe (picture-alliance/dpa)

Matijas Roe

Pravnik Matijas Roe kaže da se „šerijatom mogu gaziti ljudska prava, ali i da se na njemu mogu i bazirati". Međutim, ako islamiste sa salafističke scene u nemačkoj ne interesuje nemački zakon jer kažu da „slede božije zakone", onda je to za Roea „frontalni napad na vladavinu prava i s time se moramo jasno suočiti“.

Represivne tendencije i u Evropi

Stručnjaci su u toku rasprave o tumačnju šerijata istakli da na praktičnom nivou, tačnije tamo gde šerijat ne odudara od sistema vrednosti, razlike nestaju. Suzane Šreter, šefica FFGI, u razgovoru za DW ukazuje na rodnu segregaciju: „Na sve četiri pravne škole (mezhba) u sunitskom islamu, žene i muškarci nemaju ista prava i muškarci su privilegovaniji".

Šreterova je zabrinuta zbog toga što i u bivšim liberalnim i sekularnim islamskim društvima kao što je Indonezija, sve više maha uzima nazadno tumačenje Kurana i šerijata. Najnoviji primer jeste presuda bivšem gradonačeniku Džakarte zbog navodnog bogohuljenja. Ona je zabrinuta i zbog tendenacije širenja represivnog islamskog poretka u Evropi: „Svuda gde postoji muslimanska četvrt, posebno u Velikoj Britaniji, ali i u Parizu, vidimo da se u socijalnom miljeu širi islamski poredak." To konkretno znači da žene u određenim četvrtima više uopšte ne mogu da posećuju kafiće i restorane. Da je u toku ramazana sve zatvoreno. Takođe, više se ne postavlja pitanje da li žena bez nikaba uopšte može da izađe na ulicu. Takvih žena više skoro da i nema", kaže Šreterova.

Pomoć nastavnicima

Susanne Schröter vom Institut für Ethnologie Universität Frankfurt (Privat)

Suzane Šreter

Šefica FFGI kaže da je Nemačka još daleko od takvih scenarija, ali da postoji pritisak na muslimanske devojčice da u školama nose maramu i da se ponašaju u skladu s rodnom segregacijom. „Devojčice se maltretiraju, snimaju ih i te video-snimke postavljaju na internet. Roditeljima se govori da je njihova kćerka drolja", kaže Šreterova.

Ona se zalaže da se nastavnicima daju preporuke kako da se odnose sa željama roditelja muslimana da se njihovoj deci daju specijalna pravila. To može biti nošenje marame, oslobađanje od časova plivanja ili zabrane konzumiranja svinjskog mesa u školskim kuhinjama.

Žena kao imam

Takvi konflikti mogli bi da se povećaju između ostalog i zbog toga što arapske zalivske zemlje milijardama dolara zarađenih prodajom nafte širom sveta, podržavaju ekstremni, konzervativni islam. Takođe, znatan broj muslimana je za uvođenje šerijata. To važi i za zemlje iz kojih dolazi veliki broj izbeglica u Nemačkoj: Američki „Pew Research Center" došao je do zaključka da je 99 odsto Avganistanaca zagovara šerijat. Šerijat zagovara i 91 procenata Iračana i 83 odsto Marokanaca.

Zbog toga liberalni i sekularni muslimani u Nemačkoj pokušavaju da ponude alternativne konzervativne džemate. Jedan od njih je na sastanku u Frankfurtu predstavio teolog iz Frajburga Abdel-Hakim Urgi. On pripada grupi sekularnih muslimana koji podržavaju modernu teologiju. Urgi se zalaže za istorijsko tumačenje Kurana, pri čemu bi poglavlja trebalo tumačiti u kontekstu vremena u kojem su nastala. Pored toga, Urgi najavljuje: „Mi liberalni muslimani polovinom juna u Berlinu otvaramo džamiju u kojoj će imam biti – žena."

 

Reklama