Šarena koalicija na vlasti u Bugarskoj | Politika | DW | 14.12.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Šarena koalicija na vlasti u Bugarskoj

Menadžeri s Harvarda, konzervativci, socijalisti i populisti… Svi oni se sada nalaze u novoj bugarskoj vladi. Šta oni planiraju? Može li to da funkcioniše? I šta o njima kaže bivši premijer Bojko Borisov?

Od 3. aprila 2021. ili tačno 254 dana Bugarska je bila bez izabrane vlade. Sada je bugarski parlament (13.12.) napokon potvrdio novu vladu koja se sastoji od četiri stranke. Pored nove stranke Nastavljamo promene (PP), koja je iznenađujuće pobedila na zadnjim izborima, u vladajućoj koaliciji su i populisti iz stranke Postoji takav narod (ITN), Bugarska socijalistička stranka (BSP) i konzervativno-liberalna Demokratska Bugarska (DB).

„Danas je važan dan za nastavak promene u razmišljanju i promene u vladi“, izjavio je novi premijer Kiril Petkov nakon što mu je vlada izglasana u parlamentu.

-pročitajte još: Predsednik će biti samo druga violina

Pored te četiri stranke, poznavaoci prilika uočavaju i važnu ulogu predsednika države Rumena Radeva. „U stvari je logično govoriti o koaliciji pet partnera“, rekao je za bugarski internet-portal „Mediapool“ Parvan Simeonov, direktor instituta za istraživanje javnog mnjenja „Gallup International Balkans“. To da je i Radev važan potvrđuje između ostalog i činjenica da se u novom kabinetu na važnim pozicijama nalaze četiri člana prelazne vlade koju je predsednik imenovao u aprilu: Kiril Petkov (premijer), Asen Vasilev (ministar finansija), Bojko Raškov (ministar unutrašnjih poslova) i Stefan Janev (ministar odbrane).

„Oni i njihovi koalicioni partneri odgovorni su za reforme lošeg modela vlasti koji su nasledili od autoritarne vlade koja je na vlasti bila 12 godina“, rekao je predsednik Radev. Pored očigledne kritike na račun bivšeg premijera Bojka Borisova, predsednik je svojom izjavom ujedno i najavio koji su najvažniji zadaci nove vlade: borba protiv korupcije i reforma pravosuđa, što se inače navodi kao prvo u koalicionom sporazumu.

Predsednik Rumen Radev (desno) prilikom imenovanja Kirila Petkova za premijera

Predsednik Rumen Radev (desno) prilikom imenovanja Kirila Petkova za premijera

Očekuju se velike promene i u načinu vođenja politike. Dok su bivšeg premijera Borisova njegovi pristalice cenile zbog jednostavnog jezika i zato što se predstavljao kao narodski čovek, Petkov i Vasilev su tehnokrate. Oni su studirali na Harvardu i specijalizovali su se za privredu i finansije. Na tom elitnom američkom univerzitetu su inače studirali i mnogi drugi bliski saradnici Kirila Petkova. Njih novi premijer želi da angažuje na područjima na kojima vidi najveće probleme. On želi da korumpirane zvaničnike zameni svojim stručnjacima i da, osim toga, osnuje stručne grupe u svim resorima koje bi trebalo da pomognu u reformisanju državnog aparata.

Transparentnost i disciplina

Karakteristika vlade Kirila Petkova trebalo bi da bude i transparentnost. Njegova stranka PP prenosila je recimo pregovore o formiranju koalicije uživo, preko interneta. To je očigledno doprinelo i da se učesnici disciplinuju. „Niko nije treskao šakom o sto, nije bilo nijedne svađe, a u poređenju sa ranijim pregovorima o formiranju koalicije, bilo je i znatno manje kritičkih, provokativnih i sumnjičavih upadica“, kaže politikolog Jasen Bojadžijev za DW.

„Matematički gledano, ova koalicija bila je jedina moguća kombinacija bez stranaka GERB Bojka Borisova i DPS, stranka turske manjine, koje su u Bugarskoj postale pojam za netransparentnu politiku. Ovo će biti jedna veoma heterogena koalicija, ali u najvažnijim pitanjima – korupcija, pravosuđe, državni budžet i suzbijanje pandemije – među njima nema mnogo razlika“, ocenjuje za DW Vesela Černeva, direktorka trusta mozgova iz Sofije „Evropski savet za spoljne odnose“.

Novu koaliciju ujedinjuje protivljenje da se sa bivšim premijerom Bojokm Borisovima sklapa koalicija

Novu koaliciju ujedinjuje protivljenje da se sa bivšim premijerom Bojokm Borisovima sklapa koalicija

Koliko je nova vlada stabilna?

Ipak, mogu se uočiti i neke napetosti između četiri vladajuće stranke. „BSP ne može da bude verodostojna“, kaže politikolog Georgi Angelov za DW. On podseća da je buduća ministarka privrede Kornelija Ninova iz BSP „poznata kao osoba koja sumnja u postojanje kovida, nacionalistkinja, pristalica teorija zavere i protivnica rodnog feminizma“. Zbog svega toga je, navodi Angelov, stranka Demokratska Bugarska godinama odbacivala mogućnost da sarađuje sa BSP. A i ovaj koalicioni ugovor nisu potpisale sve četiri stranke istovremeno, već je u stvari svaka stranka potpisala poseban sporazum sa PP.

Kako bi se uklonile moguće napetosti, koalicioni ugovor predviđa imenovanje po jednog zamenika premijera iz svake stranke. Pored toga, svaka stranka šalje po jednog savetnika u resor koji nije u njenoj direktnoj nadležnosti. To sve baš i ne pokazuje da unutar koalicije vlada neko veliko međusobno poverenje.

Šta spaja ovu vladu?

„Ono što spaja te četiri stranke jeste shvatanje da GERB i DPS moraju da budu isključeni iz vlade“, kaže Angelov. Drugim rečima, ono što spaja novu vladu pre svega je jasno odbacivanje saradnje s dugogodišnjim premijerom Borisovim. Njegova stranka GERB još uvek je veoma zastupljena u državnom aparatu na svim nivoima vlasti.

I mada nova vlada ističe da želi da vlada pune četiri godine mandata, ona očigledno ima planove samo do regionalnih izbora koji se održavaju 2023. godine.

„Ova vlada je most između ere Borisova i novog stila vođenja države“, smatra Hristo Ivanov iz DB. „Moguće je da će potrajati do regionalnih izbora, dakle dok se ova politička konstrukcija ne stabilizuje.“

A za to vreme, bivši premijer Borisov novi kabinet je prokomentarisao ovako: „Nakon ove vlade uslediće katastrofa.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu