Đoković – kriza motivacije | Izbor iz štampe | DW | 20.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Đoković – kriza motivacije

Štampa na nemačkom govornom području je pomno propratila poraz Novaka Đokovića u Melburnu. Većina novinara smatra da je Đoković u tenisu postigao sve – i da je u pitanju kriza motivacije. Evo izbora iz tih analiza.

„Praktično sa samog terena je Đoković otišao na konferenciju za novinare, sedeo tamo pod svojom kapom, i rekao: Denis (Istomin) zaslužuje sve pohvale. Nema sumnje da je danas bio bolji igrač“, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung. „O sebi nije hteo mnogo da govori, posebno ne o tome šta oseća: sada nije trenutak da se previše duboko kopa. Osećalo se: Đoković je još samo hteo da ode. Da ode iz ove prostorije, sa stadiona, iz Melburna [...] I bez reči je bilo jasno koliko teško je ovaj poraz pogodio Srbina. On je gori od onog pre četiri meseca u finalu otvorenog prvenstva SAD protiv Vavrinke, gori i od onog u trećem kolu Vimbldona protiv Amerikanca Sema Kverija. Ovaj poraz ga je teško pogodio, jer ga je doživeo na terenu na kojem je poslednjih godina izgledao nepobediv.“

„Uz svo poštovanje za Istomina i njegovu igru, jasno je: Đoković je, u mnogo većoj meri nego od njega, izgubio od - sebe samog. U najvećem delu meča koji je trajao gotovo pet sati, izgledao je neobično apatično. Pustio je da ga prođu lopte koje bi još pre 12 meseci s lakoćom stigao. Samo retko je pokazivao emocije. Stajao je na terenu, prepustivši se sudbini. Na kraju je gotovo izgledalo da se raduje što je sve napokon prošlo“.

„Još pre pola godine, Đoković je postao prvi igrač posle Roda Lejvera koji ima sve četiri gren-slem titule odjednom. Sada, posle poraza na terenu koji nosi Lejverovo ime, vlasnik je još samo jedne titule. Nije doživeo samo neočekivane poraze, već je prošao i kroz bračne probleme, potražio pomoć mentalnog trenera, rastao se od Borisa Bekera. U Melburnu je bio bez porodice“, konstatuje Noje cirher cajtung.

„Vreme za velika pitanja“ – tako glasi naslov koji je objavio Špigel onlajn: „Na konferenciji za novinare Đokovićev a izjava o tome da je svetski tenis sve bolji i bolji, neće mnogo pomoći. Ali, on je, kao što je poznato, majstor za to da sa mnogo reči malo oda. A proteklih godina je stalno nanovo dokazivao da ne samo što radi napornije od većine tenisera, već da akribično analizira poraze i slabosti.“

„Tako je posle svoje prve pobede na Otvorenom prvenstvu Australije moga da se stalno poboljšava. Našao je taktička i igračka sredstva kojima je u direktnim duelima pobeđivao Rodžera Federera i Rafaela Nadala; dominirao je u svetskom tenisu sa nečuvenom konstantnošću. I kada je sve to postigao i dospeo na sam vrh, u njemu je još uvek postojala želja da traži dalje, da nađe ispunjenje, da se još više približi istini.“

„Izgleda da je posle pobede u Rolan Garosu 2016. u tom traženju malo posrnuo. Kako uopšte može da izgleda novo ispunjenje kada je osvojio sve? Šta su novi ciljevi? Sa takvim pitanjima se srpski teniser borio proteklih meseci – pa i javno. Kakve odgovore će naći, da li će posle Borisa Bekera još jednom angažovati nekog slavnog trenera koji bi mogao da mu donese svežiji uvid – sve to će biti jedna od velikih teniskih priča ove godine", piše Špigel onlajn.

Berlinski dnevnik Tagesšpigel piše da je „Đoković godinama dominirao muškim tenisom. Izgleda da u njemu nema više ambicije da ’grize’ do krajnosti. Hoće li se vratiti?“ – „Tenis je grozan sport. Često samo nekoliko poena odlučuje o porazu ili pobedi. Novak Đoković je proteklih godina najčešće bio igrač koji odlučujuće poene rešava u svoju korist. Pobeđivao je jer je bio dominantan ne samo u baratanju reketom, već i – glavom. Ali, permanentna mentalna nadmoć se potrošila.“

„Đoković deluje iscrpljeno, i izgubio je taj poslednji procenat ambicije. Kod Novaka Đokovića je taj trenutak došao posle pobede u Rolan Garosu 2016. – Bila je to poslednja Gren slem titula koja mu je još nedostajala. Dotle je tražio puteve i sredstva da savlada svoje protivnike. Rafael Nadal i Rodžer Federer su bili najbolji igrači svih vremena koji su morali da budu savladani. Đoković je to uspeo, iako nisu svi verovali da to može. Godinama je bio na samom vrhu.“

„Njegov bivši trener Boris Beker je rekao da je ovaj poraz nalik klizištu zemlje. Već se glasno govori o tome da se Đokovićeva era bliži kraju. To se može zamisliti. Ima i drugih veličina koje su sa 29 godina prestajale da igraju. Pri tome Đoković još ima veliki potencijal da pobeđuje. Ali, ne bi bio prvi koji posle svih ovih uspeha više ne oseća stalnu vatru u sebi. U sportu kao što je tenis, u kojem nekoliko poena odlučuje o zadovoljstvu ili bolu, to već može da predstavlja razliku između groznog i grandioznog“, piše Tagesšpigel.