Čudo u pustinji | Mozaik | DW | 09.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Čudo u pustinji

U Turkani, pustinjskom području na severu Kenije, život se oduvek svodio na preživljavanje. Ali to sada može da se promeni. Ispod suve zemlje upravo je pronađeno ogromno podzemno jezero pitke vode.

Četiri žene koračaju kroz suvi, pusti krajolik. Na nebu nema ni oblačka, a vrućina jedva da može da se izdrži. Ali žene veselo koračaju po prašnjavoj stazi, jer ona vodi do čuda koje je otkriveno u njihovom kraju na severu Kenije: nove pumpe koja dovodi najveće blago o kojem su njihovi preci samo mogli da sanjaju: svežu, hladnu i pitku vodu.

Ekai Amase dobro se seća i drugih vremena. „Voda je ovde uvek bila veliki problem“. Ona sama često je morala da hoda kilometrima do mesta gde bi bilo bar nekakve vode, često prljave i pune klica. Jer i divlje životinje su koristile te izvore koji su se pod vrelim suncem brzo pretvarali u tek nešto malo vlažnog blata.

„Kada smo kretali u potragu za vodom, to je ponekad trajalo i po tri dana da je nađemo“, seća se Amase. „A na povratku smo često izgubili poneku tovarnu životinju koja je uginula od žeđi.“ Zato je ova nova pumpa čudo i stanovnici ne mogu da veruju da im je praktično pod nogama, sve vreme bilo pravo jezero najvećeg blaga. Radosno pune kante, kanistere i sve što koliko-toliko drži vodu i odnose dragocenu tečenost kućama.

Turkana Kenia

Voda je u Turkani uvek bila veliki problem

Ginulo se od vode, ginulo se za vodu

Čudo u Turkani, jednom od najsušnijih i najsiromašnijih područja čitave Afrike zasluga je UNESKO. Svetska organizacija, uz pomoć vlade Kenije, tamo je dovela firmu „Radar Tehnologies International“ koja je pod pustinjom pronašla ogromnu zalihu pitke vode. Prema procenama stručnjaka, reč je o oko 250 milijardi kubnih metara pitke vode koja bi mogla potpuno da promeni tamošnji život.

Do sada se na tom području često čak i ginulo – za vodu i zbog vode. Zbog vode jer su stanovnici, prema svojim skromnim mogućnostima, kopali bunare koji su neretko sezali samo do zagađenih i otpadnih voda, tako da su i bolesti poput kolere bile gotovo normalne.

Za vodu se ginulo jer se stoka vodila tamo gde se mislilo da ima vode, preko granica i na područja na kojima su druga plemena pomno čuvala svoje malobrojne izvore. A u zaštiti tečnosti koja život znači, brzo je znalo da „progovori“ i oružje.

Ipak, treba naučiti i kako se koristi to novootkriveno blago. Pre dve godine u tom regionu pronađena je i nafta, i još tada su se svi ponadali da će to doneti blagostanje tamošnjem stanovništvu. Ali koncesiju je dobila međunarodna kompanija koja jedva da je nešto učinila za dobrobit stanovništva. Iako je ona ubirala dobit, sve je uglavnom ostalo kao što je bilo nekad.

Mudro korišćenje blaga

„Prvi zadatak svakako će biti da se pitka voda obezbedi lokalnom stanovništvu koje do sada nikada nije bilo sigurno da će pronaći dovoljno vode za svoje potrebe“, objašnjava ministarka okoline Kenije Džudi Vakungu. „To i samo područje Turkane stavlja u sasvim drugačiji položaj kada je reč, i o poslovanju vlade, i o razvoju prirodnih resursa“, dodaje ministarka.

Dosadašnja pustinja sa lakoćom bi mogla da snabdeva svežom vodom čitavu Keniju: samo ta zaliha koja je pronađena dovoljna je da svi stanovnici zemlje punih sedamdeset godina ne moraju da brinu za pitku vodu. Ali to je kalkulacija napravljena prema dosadašnjoj potrošnji i tek bi trebalo naučiti kako da se to blago mudro koristi.

Krieg um Land, Vieh und Fisch in Kenia

Voda znači život, za stanovnike i njihove porodice. Zato se u slučaju spora često prvo pucalo, a tek onda raspravljalo.

Nema sumnje da će sa navodnjavanjem stići i intenzivna poljoprivreda, baš kao i industrija. Ako se pazi da oni ne zagađuju okolinu, onda će to podzemno jezero da potraje i duže od tih sedamdeset godina. Ali i to je ogroman problem Kenije, upozorava Andrea Bonštet, ekonomistkinja koja živi u toj zemlji. Za nadzor eksploatacije potrebne su pouzdane i nepotkupljive državne institucije i samo njihov kvalitetan rad će pustinju da pretvori u obećanu zemlju.

U stvari, čak i to je po Andreji Bonštet rizik za tamošnje stanovništvo: Kenija je praktično preko noći postala „bogata“ i vrednost njene valute raste. Ali ako tamošnji poljoprivrednici neće imati kome da prodaju svoje proizvode jer će tako biti previše skupi, onda ni to blago pod zemljom neće doneti željeno blagostanje.

Ali sve je to budućnost i opasnosti koje se ne mogu ni uporediti sa stalnom pretnjom da će umreti od žeđi i stoka, a onda i ljudi. Do sada je uređeno samo nekoliko bušotina, a stanovnicima se ipak čini da je svaki dan Božić. „Pre svih tih otkrića patili smo svakog dana“, kaže nam Ekai Amase. „Mogli smo svi odavno da umremo. Ali otkada je pronađena voda, sve je počelo da se menja.“

Autor: Endrju Vasike / aš
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.