Čovek koji hoće da pokrene desničarsku lavinu

Ulrih Zigmund, nosilac liste Alternative za Nemačku (AfD) na predstojećim pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu, rekao je za DW da želi da pokrene domino efekat „istorijskom“ pobedom.

Prema anketama, AfD, čiji je ogranak u Saksoniji-Anhaltu proglašen ekstremno desničarskom strankom i pod prismotrom službi, na putu je da pobedi na izborima. U toj istočnoj pokrajini, AfD može računati, prema anketama, sa 42 odsto podrške. To je koračić od apsolutne vlasti.

„Ovde u Saksoniji-Anhalt vlada pravi optimizam. To je divan osećaj. Ne želimo ni manje ni više nego da uđemo u istoriju. Ovde u Saksoniji-Anhaltu ćemo formirati prvu vladu predvođenu AfD-om u celoj Nemačkoj“, rekao je 35-godišnji Zigmund tokom razgovora u pokrajinskom parlamentu u Magdeburgu, glavnom gradu pokrajine.

Označena kao „ekstremistička“

Zigmundov ogranak AfD-a jedan je od kontroverznijih u Nemačkoj. Savezni ured za zaštitu ustava, domaća obaveštajna služba, ovaj regionalni ogranak AfD-a označava „desničarskim ekstremistima“.

Služba tvrdi da stranka promoviše koncept državljanstva na temelju rase, što je u suprotnosti s nemačkim Ustavom. Zigmund odbacuje ovu klasifikaciju nazivajući je politički motivisanom.

Politički protivnici i šefovi policije upozoravaju da bi vlada AfD-a predstavljala rizik za nacionalnu bezbednost, uključujući deljenje poverljivih informacija.

Zigmund insistira da je AfD „posvećena vladavini prava“.

No, mnogi su politikolozi skeptični: „Pretpostavljam da bi AfD u vladi dodatno utvrdio i profesionalizovao svoj radikalizam“, rekao je za DW Matijas Kvent s Instituta za demokratsku kulturu Univerziteta Magdeburg-Štendal.

„Pogotovo u Saksoniji-Anhaltu, koja ima jedan od najekstremnijih desničarskih ogranaka AfD-a. Tamo nema snaga koje bi želele drugačiji kurs“, dodaje on.

Nema „ideološke provere“?

Iza kulisa su u toku pripreme za početak traženja potencijalnih kandidata za popunjavanje ključnih uloga u novoj administraciji.

Zigmund je rekao da će se angažovanje sprovoditi u skladu s pravilima državne službe i da neće sprovoditi „ideološku proveru“ kandidata povezanih s ekstremno desničarskim Identitarnim pokretom.

„Za mene je fokus na pojedincu i pomno ga posmatramo. Ako ispunjava kriterijume za dotično radno mesto, neću ga podvrgnuti ideološkoj proveri, već ću poštovati njega, njegove kvalifikacije i pravni okvir“, rekao je on.

Ako bi u Saksoniji-Anhaltu AfD preuzela vlast nakon septembarskih izbora, Zigmund procenjuje da bi trebalo popuniti do 200 radnih mesta u ministarstvima i državnim agencijama.

Na pitanje hoće li se pridržavati pravila AfD-a – koja članovima stranke zabranjuju pridruživanje određenim organizacijama, uključujući ekstremističke grupe – Zigmund je napravio razliku između članstva u stranci i državnih imenovanja.

Rekao je: „Govorite o političkoj stranci. Mi govorimo o pokrajinskoj vladi. Ne postoje političke smernice prilikom imenovanja, na primer, šefa odeljenja – postoji pravni okvir i naravno, mi se toga uvek pridržavamo.“

Sociolog Matijas Kvent očekuje da će, ako AfD dođe na vlast, pokušati instalira svoje ekstremne pristalice u državnu službu.

Remont bezbednosnih službi

Zigmund, bivši prodavac, čiji je profil na TikToku među najpopularnijim političkim profilima u zemlji, takođe je istakao nameru da se obrati agencijama za sprovođenje zakona:

„Zapravo, želimo da vratimo aparat natrag na put uspeha, depolitizujemo ga i ponovo učinimo neutralnim – pre svega, da služi interesima zemlje.“

Georg Majer, ministar unutrašnjih poslova susedne Tiringije, pozvao je da se na sledećem sastanku pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova u junu priča o mogućem preuzimanju vlasti od strane AfD-a.

Majer je za DW rekao: „Vidimo da je strategija AfD-a da potkopa našu liberalnu demokratiju iznutra i uništiti je, deo po deo.“

„Planovi za remigraciju“

AfD je obećala da će biti stroža prema odbijenim tražiocima azila ili migrantima čije su vize istekle. Slično je, doduše, obećavao i kancelar Fridrih Merc, demohrišćanin.

No, za razliku od važećeg zakonodavstva, AfD želi da sve osobe koje čekaju deportaciju budu pritvorene. „Pod našom vladom, osobe koje moraju napustiti zemlju moraju, naravno, biti u pritvoru do deportacije“, rekao je Zigmund.

On želi da osnuje radnu grupu za deportaciju. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Saksonije-Anhalt, u toj pokrajini ima nešto manje od pet hiljada ljudi koji su zapravo dužni da napuste zemlju.

Reforma obrazovanja

Zigmund želi temeljne promene obrazovnog sistema, od ponovnog uvođenja školovanja kod kuće do odvojenih razreda za decu izbeglica. U Nemačkoj je obrazovanje na nivou saveznih država.

„Deideologizovaćemo nastavne planove i programe. To znači da će sve što je ovde ideološki uvedeno poslednjih godina biti uklonjeno“, kaže on.

AfD se snažno zalagao za uklanjanje edukacije o raznolikosti, LGBTQ+ pravima i antirasističkih seminara iz javnog obrazovanja.

Resetovanje Rusije

Iako je spoljna politika odgovornost savezne vlade, Zigmund je pozvao na ukidanje sankcija Rusiji. Ako bude izabran, obećao je da će vratiti kurseve ruskog jezika. Želi da se ruski učenici vrate u državu kao deo programa razmene učenika.

Mala savezna država Saksonija-Anhalt bila je deo Istočne Nemačke odnosno DDR-a, koji je imao bliske veze sa Sovjetskim Savezom.

„Zašto bismo sada jednostavno usmeravali kulturu u drugom smeru samo zato što je to duh vremena? Ne mislimo da je to dobra ideja. Želimo da kultura ostane odvojena od ovog trenda“, kaže Zigmund.

AfD potresaju skandali

Početkom godine, Zigmund se našao pod pritiskom zbog optužbi za nepotizam. Otkriveno je da su brojni poslanici AfD-a u državnom parlamentu osigurali dobro plaćene poslove za članove porodica svojih kolega.

Sam Zigmund takođe je dospeo na naslovnice zbog učestvovanja na događaju za umrežavanje krajnjih desničara 2023. godine. Izveštaji medija o ovom sastanku potom su izazvali najveće proteste civilnog društva u istoriji Savezne Republike Nemačke.

Na tom takozvanom „Potsdamskom sastanku“, austrijski nacionalista Martin Zelner predstavio je plan za „remigraciju“. Taj plan uključuje deportaciju tražilaca azila, stranaca s pravom boravka i „neasimiliranih građana“.

Domino efekat?

Uprkos skandalima, podrška AfD-u u anketama javnog mnjenja nastavila je da raste.

Ako su regionalne ankete u Saksoniji-Anhaltu tačne, septembarski izbori mogli bi okončati fazu od preko dve decenije konzervativne vladavine i označiti proboj za AfD, koja je osnovana kao stranka protivnika evra 2013. godine, a 2015. godine otvorila je borbu protiv migracije.

Uprkos pritisku da se postignu rezultati, Zigmund veruje da bi pobeda AfD-a bila odskočna daska za druge ogranke AfD-a.

„To bi poslalo signal da se konačno događa politička promena, da ponovno sprovodimo politike prilagođene našoj državi. A to bi, naravno, imalo domino efekat“, rekao je Zigmund.

Izbori u Saksoniji-Anhaltu zakazani su za 6. septembar. Nešto manje od 1,8 miliona ljudi ima pravo glasa u toj pokrajini, koja beleži smanjenje stanovništva i brže starenje nego drugi delovi Nemačke.