Čovečanstvo sve brže iskorišćava Zemljine resurse | Politika | DW | 29.07.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Perspektive

Čovečanstvo sve brže iskorišćava Zemljine resurse

Pandemija je imala jednu pozitivnu stranu: očuvanje prirode. Međutim, globalna privreda žuri da nadoknadi sve što je „izgubljeno“. Danas je dan kada je čovečanstvo potrošilo godišnje Zemljine resurse za 2021. godinu.

Uprkos privremenom odlaganju zbog pandemije korona-virusa, dan koji označava da je čovečanstvo potrošilo sve obnovljive biološke resurse za jednu godinu, tzv. Dan ekološkog duga (Earth Overshoot Day), ponovo se pomerio unapred. Ove godine je to danas, 29. jula.

„Ako bi nešto trebalo da nas podseti da smo u sred klimatske i ekološke krize, onda je to Dan ekološkog duga“, kaže Suzan Ejtken, predsednica Gradskog veća u Glazgovu, gdje će se svetski lideri u novembru ove godine okupiti na samitu o klimi (COP26).

-pročitajte još: Šta mogu da učinim za zaštitu klime?

S obzirom na to da je veliki deo čovečanstva 2020. godine bio u lokdaunu zbog korone, prošlogodišnji Dan ekološkog duga bio je 22. avgusta, gotovo mesec dana kasnije nego 2018. kada je bio 25. jula. Ali ove godine, uprkos tomu što nivo emisije ugljen dioksida od drumskog i avio-saobraćaja još uvek kaska za onim iz 2019. godine, globalna ekonomija žuri da nadoknadi sve ono što je propustila.

„Globalne emisije već se približavaju nivou od pre pandemije“, kaže Stefani Feldštajn, direktorka Centra za biološku raznolikost (CBD), organizacije za zaštitu životne sredine sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ona za DW navodi da su gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte u 2020. godini opali za samo 6,4 odsto. To je značajan procenat koji predstavlja dvostruku godišnju emisiju Japana, ali i dalje je nedovoljan kako bi se stvari promenile na bolje.

„Propustili smo prilike da onda kada je finansijska pomoć davana velikim zagađivačima, poput avio-saobraćaja ili mesne industrije, ne postavimo bilo kakve zahteve u vezi s oporavkom životne sredine“, tvrdi Feldštajn. „I dalje svakoga dana propuštamo prilike kada vlade odbijaju da prepoznaju da su klima i kriza izumiranja hitni slučajevi, baš kao i pandemija.“

Procenjuje se da je u 2020. godini amazonska prašuma izgubila 1,1 milion hektara primarne šume, što je površina otprilike kao pola Vojvodine

Procenjuje se da je u 2020. godini amazonska prašuma izgubila 1,1 milion hektara primarne šume, što je površina otprilike kao pola Vojvodine

Šta je to Dan ekološkog duga i čemu služi?

Prvi Dan ekološkog duga obeležen je 2006, s ciljem da se izračuna broj dana u godini koji odgovaraju neophodnim biokapacitetima – sposobnostima eko-sistema da ponovo uspostavi svoje biološke resurse i apsorbuju otpad – kako bi se uzeo u obzir ekološki otisak civilizacije.

-pročitajte još: Globalno zagrevanje od 1,5 ili 2 stepena: razlika je ogromna

„Global Footprint Network“ (GFN), istraživačka organizacija koja je zajedno s organizacijom za zaštitu životne sredine WWF, odgovorna za postojanje ovog dana, upoređuje taj dan s izvodom iz banke koji prati prihode u odnosu na rashode.

Oni koriste na hiljade podataka UN o resursima, poput biološki produktivnih šuma, pašnjaka, ratarskih površina, ribolovnih, kao i gradskih područja. Taj zbir se zatim poredi sa potražnjom za tim prirodnim resursima, među kojima su biljna hrana, drvo, stoka, riba i sposobnost šuma da apsorbuju emisiju CO2.

Čovečanstvo danas koristi 74 odsto više nego što globalni eko-sistemi mogu da regenerišu. Ako budemo nastavili ovim tempom, biće nam potrebni resursi gotovo dve Zemlje, odnosno 1,7 postojećih resursa planete. Pritom ne deluje se da će se stvari uskoro promeniti.

Međunarodna energetska agencija predviđa da će emisije CO2 povezane s energijom – posebno emisije fosilnih goriva poput uglja – ove godine porasti za 4,8 odsto u odnosu na nivo iz 2020. godine.

Dan ekološkog duga po pojedinačnim zemljama

Dan ekološkog duga po pojedinačnim zemljama

Jačanje bioekonomije

Stefani Feldštajn ipak uočava i neke razloge za optimizam. „Najznačajniji znaci dolaze iz zajednica širom sveta koje klimatsku krizu shvataju ozbiljno, preispituju potrošnju i rast, i integrišu zaštitu životne sredine u svoje politike“, tvrdi direktorka Centra za biološku raznolikost.

Među njima su zajednice koje žele da iskoriste bioekonomiju kojoj je cilj da se „zameni privreda koja se bazira na fosilnim gorivima, privredom zasnovanom na bio ili obnovljivim izvorima energije“, uz istovremeno rešavanje društvenih izazova. To se navodi u izveštaju Instituta za životnu sredinu (SEI) iz Stokholma iz decembra 2019.

-pročitajte još: Polako umiru nemačke šume

Rokio A. Dijaz-Čavez, zamenica direktora SEI Afrika u Najrobiju u Keniji i autorica izveštaja, u razgovoru za DW objašnjava da prelazak na bio-ekonomiju može da pomogne u očuvanju prirodnih resursa za buduće generacije.

Pored toga, objašnjava ona, oporavak od pandemije mogao bi da bude prilika da se istraže alternative tradicionalnoj privredi, one koje bi „doprinele otvaranju novih radnih mesta i poboljšale život, a da istovremeno stvaraju alternative proizvodima od fosilnih goriva“.

Naglasila je, međutim, da razvoj bio-ekonomije zavisi od postojanja potrebne infrastrukture za podršku i plasman takvih proizvoda, posebno u podsaharskoj Africi.

Infografik Overshoot Day Planeten EN

Kako produžiti rok u kojem iskorištavamo Zemljine resurse?

Bio-ekonomija nije jedini način da se čovečanstvo vrati u ravnotežu sa Zemljom. Na svojoj internet-stranici, pod heštegom #MoveTheDate, GFN ukazuje i na druge načine za približavanje tog datuma 31. decembru.

Pošumljavanje područja veličine Indije pomerilo bi, na primer, taj datum za osam dana, navode u GFN. Zatim, prilagođavanje zgrada i industrija uz pomoć postojeće tehnologije za uštedu energije, poput nadogradnje mehaničkih sistema, kontrola za uštedu vode i senzora koji precizno kontrolišu osvetljenje, temperaturu i kvalitet vazduha, pomerilo bi datum ka kraju godine za čak 21 dan.

Hrana je takođe jedan važan element. Prema GFN, polovina biokapaciteta Zemlje koristi se samo kako bismo se nahranili. Ali, previše te hrane gubi se zbog neefikasnosti tokom proizvodnog procesa ili završava u otpadu. Procenjuje se da 30 do 40 odsto hrane samo u SAD svake godine završi na deponijama.

Eliminacijom gubitka i rasipanja hrane, smanjenjem konzumacije mesa i odabirom hrane uzgajane iz održivije poljoprivredne prakse, dakle one koja se manje oslanja na fosilna goriva, na račun biokapaciteta Zemlje mogao bi da se doda još jedan mesec.

Prema nedavno objavljenom nacrtu izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama, prelazak na dijetu zasnovanu na biljnim proizvodima moglo bi do 2050. godine da pomogne u smanjenju emisija povezanih s hranom za čak 70 odsto.

„Vlade mogu da ubrzaju tu promenu podržavajući dijetalno usmerenu prehranu i poljoprivredu i ukidajući subvencije za jeftino meso i mlečne proizvode“, zaključuje Stefani Feldštajn iz CBD.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu