Četiri decenije umetničke fotografije u DDR-u | Mozaik | DW | 14.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Četiri decenije umetničke fotografije u DDR-u

Umetničkim fotografima iz DDR-a često je bilo teško i opasno da izrađuju i izlažu svoja dela. Sada se u Muzeju moderne umetnosti u Berlinu ponovo mogu videti dela nastala između 1949. i 1989. godine.

Aufgenommen in der Berlinischen Galerie in der Ausstellung Geschlossene Gesellschaft, im Vordergrund zu sehen Fotoarbeiten von Jens Rötzsch. Foto: Ricarda Otte

Ausstellung - Geschlossene Gesellschaft Berlinische Galerie

Muzej moderne umetnosti u boemskoj berlinskoj četvrti Krojcberg, obično tokom vikenda poseti 300 do 600 ljudi dnevno. Ali prvog vikenda u oktobru bilo je između 1.600 i 1.900 posetilaca. Razlog tome jeste otvaranje nove izložbe "Zatvoreno društvo. Umetnička fotografija u DDR 1945-1989". Kurator Ulrih Domrese raduje se zbog tolikog interesovanja, jer on pokazuje da se njegov i trud njegovih kolega isplatio. Nije potreban neki poseban povod za otvaranje izložbe sa 250 sasvim različitih dela 34 fotografa. Ovakvoj izložbi potreban je samo dobar koncept, pravi izbor i atraktivan plakat, kaže Domrese.

Umetnička vrednost fotografija

Erasmus Schröter Frau in Rot, Leipzig 1985 © Erasmus Schröter Sammlung Berlinische Galerie, Berlin

"Žena u crvenom"

Za plakat je iskorišćena fotografija Erasmusa Šretera "Žena u crvenom" koja je nastala 1985. u Lajpcigu. Njen upečatljivi izraz u boji, koji nam se danas čini skroz uobičajenim, tada je bio nov, čudan, netransparentan. Zbog čega blic? Zbog čega baš ova žena? I uopšte, da li je slika nameštena ili odražava realnost? To je fotografija koja, poput mnogih drugih sa izložbe pokreće niz pitanja. A upravo o tome i jeste reč: ova dela ne treba da budu samo izvori za odgovore na večito pitanje o svakodnevnom životu u nekadašnjem DDR-u, već je potrebno i da se vrednuje njihova umetnička vrednost.

Fokus na čistu umetnost

Zbog toga je izbačeno sve što ima veze s upotrebnom vrednošću u umetnosti, kao što su novinske, modne ili amaterske fotografije. "Usredsredili smo se isključivo na fotografiju kao umetnički izraz. Na fotografe koji su od samog početka, bez obzira pod kojim uslovima i kojom tehnikom radili, izražavali ono što im se motalo po glavi ili im je ležalo na duši", objašnjava Domrese. Rezultat je do sad nepoznati spektar od podrugljivih autoportreta pa sve do gotovo minimalističkih fotografija gradova.

Ulrich Wüst Berlin, 1982 aus der Serie: Stadt-Bilder © Ulrich Wüst Sammlung Berlinische Galerie, Berlin

Serija fotografija "Grad" - Ulrih Vist

Neki od zastupljenih fotografa su proteklih godina i decenija održali brojne izložbe. Njima su posvećene i razne publikacije, kao na primer Gunduli Šulce Eldvoj. Njena dela posetioce ne ostavljaju ravnodušnim, pa tako ni na ovoj izložbi.

Sreća i hrabrost

Kad Gundula Šulce Eldvoj, koja je ovde predstavljena nizom opuštenih aktova u crno-beloj tehnici, priča o svojoj prvoj izložbi u DDR-u, ona to čini na njoj svojstven način, opušteno i s lakoćom: "Oduvek sam bila jako razmaženo dete i vrlo drsko," kaže Eldvoj. Dva sata pre otvaranja tadašnje izložbe, priča Eldvoj, došla je posebna komisija koju je poslao odsek za kulturu lokalnog vođstva vladajuće Stranke jedinstva SED. "Toliko su ih očarale moje fotografije da su mi rekli: `Znate, izložbu ne bismo trebali da zatvorimo, već samo da je neutralizujemo. Pomozite nam sada malo u uklanjanju nekih fotografija'". Imala je sreće. I hrabrosti.

Florian Merkel Mann mit Frosch, 1987 © Florian Merkel

Florijan Merkel - "Muškarac sa žabom"

Ova izložba upravo pokazuje na koje su sve načine umetnici distancirali od kolektiva, zastupali sopstveno mišljenje i potom ga kroz fotografiju izražavali u periodu između 1949. i 1989. godine. Dobar deo izloženih dela potiče iz sopstvene fotografske zbirke. To ne umanjuje njihovu vrednost, štaviše, to je kompliment za Ulriha Domresea i njegove saradnike koji su još 80-ih godina počeli da kupuju i sakupljaju fotografije svojih savremenika u DDR-u.

Autorke: Rikarda Ote / Snježana Kobešćak

Odg. urednica: Ivana Ivanović

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.