Čekajući „odluku o spasavanju sveta“ | Politika | DW | 21.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Čekajući „odluku o spasavanju sveta“

Dokument koji će biti usvojen na Samitu u Rio de Žaneiru je „bez ikakve vizije i bez jasne političke formulacije za budućnost. Niti su tu postavljene smernice za budućnost, niti su obrađene velike ekološke teme“.

Barbara Unmisig, u suštini, i nije tako loša sagovornica. Ona je stručnjak za ekologiju i razvoj nemačke fondacije „Hajnrih Bel“ i pre 20 godina učestvovala je na prvom samitu Ujedinjenih nacija o održivom razvoju u Riju. Seća se da je tada vladala velika euforija:

„Sukob između Istoka i Zapada bio je iza nas, države su se probudile i uvidele koliko je hitno rešavanje ekoloških problema. Izgledalo je da je moguće rešiti probleme u vezi sa zaštitom klime, održanjem ozonskog omotača, samo ako za to postoji politička volja“.

Tako je to bilo u ono vreme. A danas? Dvadeset godina kasnije ekološki problemi postali su još veći, ali Samit o održivom razvoju 2012. završiće, to je već sada izvesno, samo neobavezujućom Izjavom o zaštiti čovekove sredine i prirode, bez konkretnih ciljeva i preciznih rokova.

Dogovorom niko nije srećan

Čak i iskusnim političarima teško pada da ulepšavaju situaciju. „Niko nije srećan tim dogovorom“, kaže Koni Hedegard, komesarka Evropske unije za ekološka pitanja. Nemački ministar za zaštitu životne sredine Peter Altmajer, šef nemačke delegacije u Riju, mirno je izjavio da je „ipak sprečen neuspeh samita“. Pri čemu priznaje da je i to bilo moguće.

Ružne glasine kruže po konferencijskom centru u Riju. Pre nekoliko dana su, navodno, velike zemlje na pragu industrijalizacije, kao što su zemlja domaćin Brazil ili Meksiko, na samitu G20 u Los Kabosu obećale da će u krizni fond Međunarodnog monetarnog fonda uplatiti milijardske sume kako bi pomogle u rešavanju krize zaduženosti, na primer u Evropskoj uniji. Za uzvrat su pošteđene obavezujućih odredaba u vezi sa zaštitom životne sredine.

Teško je proveriti da li je to istina, ali brojni aktivisti slažu se u jednom: kada je reč o globalnoj zaštiti prirode, ovako više ne ide. U SAD je nemoguće pridobiti većinu za učešće u multilateralnim ugovorima o zaštiti klime. I to već godinama. Iza te pasivnosti sakrivaju se i mnoge druge važne zemlje, na primer Kina i Indija. One žele da budu aktivne samo ako se i Vašington pomakne. Stara Evropa je spremna na zaštitu okoline, ali je oslabljena dužničkom krizom.

Ipak ekološki koncepti za ogromne gradove

Grupna fotografija i ne mnogo više od toga

Grupna fotografija i ne mnogo više od toga

Samo neke dobrovoljne inicijative unele su svetlost u ovaj mrak. Osam velikih banaka za razvoj, na primer Svetska banka i Evropska banka za razvoj, najavile su na konferenciji u Riju da nameravaju da u narednih deset godina ulože 175 milijardi dolara kako bi u ogromnim gradovima Juga pomogle u izgradnji ekološkog saobraćajnog sistema. Upravo se tamo ubrzano povećava emisija gasova – na svetskom nivou za 40 odsto i to u poslednjih 20 godina – dakle, upravo od one godine kada je u Riju, ni manje ni više nego doneta „odluka o spasavanju sveta“. Na to još uvek čekamo, uprkos očajnim upozorenjima naučnika.

Autori: Jens Turau / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama