Čalić: „Putin sada argumentuje kao NATO 1999.“ | Izbor iz štampe | DW | 11.04.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Čalić: „Putin sada argumentuje kao NATO 1999.“

Nemačka istoričarka Mari-Žanin Čalić u intervjuu listu Velt odgovara na pitanje da li će ponovo biti rata na Balkanu te analizira odnose Srbije, Republike Srpske i Rusije. Takođe govori i o jugoslovenskim ratovima 90-ih.

Deutschland München | Professorin | Marie-Janine Calic

Mari-Žanin Čalić

Na pitanje koliko su bliski odnosi između Srbije i Rusije, Mari-Žanin Čalić, autorka više knjiga o istoriji Jugoslavije(„Tito, večni partizan"), odgovara da mnogi Srbi osećaju povezanost s Rusima iz istorijskih, kulturnih i verskih razloga. Ona u intervjuu u listu Velt pod naslovom „Gospođo Čalić, da li preti novi balkanski rat?" takođe podseća da Srbija više od 90 posto svoje potrošnje gasa pokriva uvozom iz Rusije. Ali i da ta zaisnost u spoljno-trgovinskoj razmeni nije tako velika. Jer, kako kaže, na Rusiju otpada pet do šest posto, dok je najveći spoljno-trgovinski partner Srbije EU, s udelom od više od 60 posto.

„Srbija vidi u Rusiji važnog partnera u politici prema Kosovu. Potreban je ruski veto u savetu bezbednosti UN. Rusija Srbiju do danas podržava u nepriznavanju Kosova", pojašnjava Čalić političke veze Beograda i Moskve. Osim toga, ona navodi i da Srbija svoju bliskost s Rusijom koristi kao „sredstvo za vršenje pritiska na EU", kako bi ubrzala svoje približavanje Uniji. „Beograd preti da će još više proširiti odnose sa Rusijom ako EU ne ispuni obećanja, znajući dobro da EU ima geostrateške interese na Zapadnom Balkanu i da želi da zaustavi rastući ruski uticaj."

„Ruska propaganda je jaka"

Nemačka istoričarka se osvrnula i na odnos Rusije s drugim državama nastalima na području bivše Jugoslavije. Ona kaže da je Rusija poslednjih godina pokazala „jaku prisutnost" u državama u kojima prevladavaju građani pravoslavne vere. „Ruska propaganda je jaka i u skladu s time polarizuje javno mnjenje. To pojačava etničke sukobe, na primer između Srba i Albanaca na Kosovu", upozorava Čalić.

Ona takođe vidi paralele između srpske i ruske ideologije kada se radi o tzv. „srpskom svetu", pojmu koji se pominje i određenim krugovima oko ministra Vulina i drugih i koji, objašnjava Čalić, kaže da „Srbija mora da okupi srpske zemlje, Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini, Crnu goru kao i samu Srbiju".

„To je u skladu s nacionalnim programom iz 19. veka kada se pojavio cilj da se svi pripadnici nacije okupe u jednoj državi, odnosno da se ujedine svi teritoriji na kojima žive pripadnici nacije."

Serbien Wahl 2022 | Aleksandar Vucic

Aleksandar Vučić

Mari-Žanin Čalić ocenjuje da je uverljiva pobeda Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima potvrda njegove politike laviranja između EU i Rusije te da je ona doprinela i određenom jačanju proruskog tabora u Srbiji.

„Mislim da izborni rezultat jača njegovu (Vučićevu, op.ur.) poziciju, sada kada se nalazi pod neverovatnim pritiskom od strane EU", kaže Čalic i odgovarajući na pitanje pojašnjava da „EU nastoji da podstakne Srbiju da se priključi sankcijama".

„Dodik čvrsto računa s podrškom Rusije"

Čalić se u intervjuu Veltu osvrnula i na odnose Srbije i Republike Srpske. Ona je podsetila da je Dejtonski sporazum iz 1995. dopustio „posebne odnose entiteta s njihovim susednim državama", pa zato ima i mnogo bosanskih Srba s dvostrukim državljanstvom.

„Ali Srbija ne ide tako daleko da bi podržavala secesionistički kurs bosanske srpske republike. Odmah bi se osetile posledice u pristupnim pregovorima sa EU", kaže nemačka istoričarka.

A što se tiče odnosa Republike Srpske i Rusije ona tumači da Dodik „čvrsto računa s podrškom Rusije za separatističke ciljeve Republike Srpske" te da isto kao i Beograd, Banja Luka koristi Rusiju kao sredstvo za vršenje pritiska na Zapad. Odnosno da Dodik preti da će se, ako NATO nešto preduzme protiv osamostaljivanja, „morati okrenuti svojim 'prijateljima'. To su Rusija i Kina."

„Srbija i Hrvatska danas više ne bi intervenisale u BiH"

Na pitanje koliko verovatnim smatra ponovno izbijanje rata u BiH, Čalić odgovara kako već dugo postoje informacije o naoružavanju sukobljenih strana.

Bosnien und Herzegowina | Milorad Dodik und Igor Kalabuchow

Milorad Dodik i ruski ambasador Igor Kalabušov, 7.04.2022.

DW.COM

„Ali ja mislim da opasnost od rata nije akutna. Dodik je objavio da ne želi da preduzme vojne mere. Ali on zahteva pregovore o 'mirnom razlazu' države Bosne i Hercegovine", kaže ona i podseća da je Dodik, u slučaju da NATO pokuša protiv toga da interveniše, zapretio da će u pomoć pozvati Rusiju. „To se mora shvatiti kao preteći gest kako bi se osigurala politika svršenog čina."

Ističući da Republika Srpska već duže vreme radi na stvaranju paralelnih struktura vlasti i bojkotuje zajedničke BiH-institucije Čalić konstatuje: „Kako se čini, međunarodna zajednica je nemoćna protiv toga."

Jer, kako kaže, SAD su uvele sankcije protiv bosanskih Srba, ali EU to nije učinila. „Moguće je da bi Republika Srpska jednostavno mogla da nastavi svoju politiku opstrukcije. Ali cela situacija je danas potpuno drugačija nego 90-ih godina", ocenjuje Čalić.

U prilog tome navodi da je rat svojevremno mogao tako grozno da eskalira samo zato što su Srbija i jugoslovenska vojska podržavali bosanske Srbe, a Hrvatska bosanske Hrvate. „Obe države danas više ne bi intervenisale u susednoj državi. Hrvatska je već članica EU, a Srbija je na putu tamo", kaže nemačka istoričarka.

„U ratu u BiH nije bilo pobednika i poraženog"

Što se tiče uloge Moskve u postizanju mira na Balkanu 90-ih godina, ona smatra da je ona tada igrala određenu konstruktivnu ulogu: „Da Rusija nije izvršila pritisak na Srbiju i bosanske Srbe, verovatno ne bi uopšte došlo do sklapanja Dejtonskog sporazuma. I ne bi bilo ni rezolucije 1244 UN kojom je završen rat na Kosovu."

„No u međuvremenu Rusija koristi politiku prema Balkanu kako bi odigrala svoju ulogu velesile u međunarodnim odnosima", napominje Čalić i ističe da to otežava međunarodnu politiku prema Balkanu.

Ona takođe upozorava da u ratu u BiH nije bilo jasnog ni pobednika ni poraženog, nego je Dejtonskim sporazumom postignut kompromis. „A njega je u praksi jedva moguće sprovesti jer je konstrukcija države krajnje složena. Cela država je izgrađena prema etničkim kriterijumima u korist tri državotvorna naroda, Bošnjaka, Srba i Hrvata", pojašnjava Čalic i zaključuje: „To je dovelo do daljih političkih, institucionalnih a i mentalnih podela zemlje."

Putin sada argumentuje kao NATO 1999.

Na kraju intervuja Velt ističe da se od početka ruske invazije na Ukrajinu ustalio izraz da „doživljavamo prvi rat na tlu Evrope od 1945." i navodi primer jugoslovenskih ratova koji doduše - do interevncije NATO 1999. - nisu bili ratovi između suvernih država. Na pitanje šta ona misli o tome Čalić kaže da je „rat u Jugoslaviji bio prvi rat na evropskom tlu posle 1945. Bio je to rat raspadanja i sukcesije, mešavina građanskog i agresorskog rata. Dimenzije tih sukoba su do tada bile nezamislive."

Präsident Putin am 5. April 2022

Vladimir Putin

Istoričarka napominje i još jedan važan aspekt: „Rat u Jugoslaviji je takođe označio prekretnicu u bezbednosnoj politici. On je potpuno promenio naše shvatanje rata i šta mora da se uradi protiv rata. Intervencija NATO je izvršena bez mandata Saveta bezbednosti UN. Kao rezultat toga, međunarodne norme su se pomerile u korist humanitarne intervencije. U UN je uspostavljena doktrina takozvane odgovornosti za zaštitu - koja sadrži pravo i dužnost da se vojno interveniše u drugim zemljama, radi zaštite ljudskih prava - ako je potrebno, čak i bez mandata UN."

Rusija je, pak, u NATO intervenciji videla kršenje međunarodnog prava i time presedan. Iz tog razloga, na sličan način kao što je to 1999. činio NATO, Putin sada tvrdi: Rusija mora vojno da interveniše u Ukrajini da zaštiti rusko stanovništvo kojem navodno preti genocid. Ali, to je naravno propaganda", kaže Mari-Žanin Čalić u intervjuu objavljenom u listu Velt.

Priredile: Andrea Jung-Grim i Dijana Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.