Žuto svetlo za Srbiju?

Čelnici srpske vlasti su uzdržano reagovali na vest iz Brisela, komentarišući da je reč o istorijskoj odluci kojom nisu baš najzodovoljniji. Srpski premijer Ivica Dačić je tako istakao da je to značajna odluka, ali da nije zadovoljan što će to na dnevnom redu biti tek u januaru naredne godine. Iako se u saopštenju EU navodi da nema novih uslova, šira javnost je ipak ostala u nedoumici da li je Srbija dobila datum pregovora, okvirni rok, ili zeleno a možda i žuto svetlo za pregovore...

Pregovori uz zaštitnu klauzulu

Odluka EU je maksimum koji se u ovom trenutku mogao dobiti, ocenjuje za DW Slobodan Marković, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka. Problem za nemačko javno mnjenje prestavlja čak i ulazak Hrvatske u EU, ističe Marković, koja ekonomski stoji daleko bolje od Srbije, i nema tu vrstu političkih problema kakve ima Srbija. Ako pokušavamo da tačno ocenimo šta je Srbija zapravo dobila, onda možemo da kažemo da su to izgledi za brz početak pregovora, objašnjava Marković: „Uz zaštitnu klauzulu Nemačke da ukoliko u narednim mesecima ne bude implementacije dogovora Beograda i Prištine po tempu kojim to želi Berlin, da onda može i da se zaustavi taj postupak“.

Preterana uzdržanost?

Činjenica je da zemlje članice EU mogu i kasnije, tokom pregovora, da zaustave proces pridruživanja Srbije, skreće pažnju Marković: „Tako da je ta predostrožnost Nemačke možda i preterana. Ali, s druge strane u izbornoj godini je jasno da je teže vodećoj koaliciji da obrazloži neke poteze nego kada nije izborna godina“.

Ništa od izbora?

Datum pregovora se u Srbiji često povezivao sa odlukom o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, jer se tvrdilo da vlast želi da iskoristi datum kao svoj adut na takvim izborima. Problem je što postoji uzročna veza između novih izbora i implementacije Briselskog sporazuma pa samim tim i aktiviranja datuma za početak pregovora, kaže za DW politički analitičar Slaviša Orlović:

„Drugim rečima, verovatno bi pre svega Aleksandar Vučić, sa svojim i rejtingom svoje stranke, rado izašao na izbore. S druge strane, pitanje je do koje mere on sam drži političku agendu, i može da donese tu odluku bez saglasnosti partnera iz međunarodne zajednice, i da li bi eventualni prevremeni izbori doveli u pitanje implementaciju Briselskog sporazuma“.

Zamaskirana pobeda

Sigurno je da su političari podigli očekivanja javnosti, a bez odluke da Srbija tačno tada i tada počinje pregovore, onda to nije ono što se obećavalo i očekivalo, smatra Orlović: „To može s jedne strane da ide u pravcu frustriranja i demonstriranja razočarenja srpskih političara, u smislu zapitanosti šta sve mi moramo da uradimo, ili ko je eventualno kriv. Druga stvar je da se to koristi kao pobeda, a nije prvi put da Srbija to tumači kao pobedu; sećate se da je bilo najavljeno da će Vidovdan po prvi put u Srbiji biti dobitak, a ne gubitak. Treća stvar je da se sve to zamaskira nekom rekonstrukcijom vlade, ili novim izborima“.

Slobodan Marković skreće pažnju da se u pričama o EU možda previše pažnje poklanja političkom delu tog procesa. Međutim, Marković kaže da će već od naredne godine sve veća pažnja biti poklanjana lošem stanju ekonomije u zemljama Balkana, koje se kao takve vide kao dodatno opterećenje za EU. Upravo se tu kriju razlozi za toliku uzdržanost oko srpskog datuma, kaže Marković.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednica: Ivana Ivanović