Živimo u svetu „koji izmiče kontroli“

I stupamo u antropocen – epohu koju je obeležio uticaj čoveka na geološki razvoj planete. Jasno je da se dve epohe ne smenjuju preko noći i da je period smene obeležen istovremenim prisustvom karakteristika obe epohe. No, šef Instituta za klimatske promene Australskog nacionalnog univerziteta Vil Stefen smatra da upravo sada ulazimo u novu eru. Entoni Gidens, britanski politolog poznat po svojim holističkim gledištima, kaže da trenutno živimo u svetu „koji izmiče kontroli“, karakterističnom po tome što smo pokrenuli procese koji su jači od naše sposobnosti da ih kontrolišemo. A Međunarodna komisija za stratigrafiju ozbiljno razmišlja o formalnom proglašenju novog perioda u razvitku Zemlje 2016. godine.

Pojam „antropocen“ je 2002. uveo Pol Krucen, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, On je u jednom članku napisao da čovek bitno utiče na životnu sredinu u poslednjih 200 do 300 godina, i to u sve većoj meri – globalno. Najvažnije promene po njemu su klimatske – proistekle iz povećanja emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Teorija o globalnom otopljavanju je poslednjih godina postala politički prihvaćena doktrina koja ima ne mali broj protivnika. Mnogi naučnici tvrde da čovek ni izdaleka ne utiče na klimu u onoj meri u kojoj to vidi Međunarodni panel za klimatske promene IPCC, čiji izveštaji su poslužili kao temelj za najrazličitije političke mere, od uvođenja i povećanja poreza na ugljen-dikosid, pa sve do različitih strukturnih projekata šiorom sveta. Prema politički široko prihvaćenoj doktrini, čovek menja hemijski sastav atmosfere, što će kao jednu od posledica imati sprečavanje nastupanja sledećeg ledenog doba.

Početak antropocena 1800. godina

No, geolozi koji podržavaju „prelazak“ u antropocen, rukovode se i drugim merilima; oni, na primer, ukazuju da dramatičan porast broja ljudi na Zemlji, na nestajanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta, te na velike geološke zahvate koje izaziva poravnavanje rečni meandera ili poljoprivreda. Mark Vilijams, geolog sa univerziteta u Lesteru, predložio je da se kao početak antropocena uzme godina 1800. Neki smatraju da bi pravi trenutak bila erupcija – zapravo: eksplozija – vulkana Tambora u Indoneziji 1815. Količina pepela koja je tada dospela u atmosferu bila je tolika da je na severnoj hemisferi leto – izostalo. Sunčevi zraci nisu uspeli da u dovoljnoj meri zagreju planetu jer se sloj pepela u atmosferi predstavljao vrlo veliku barijeru.

Od 2002 godine i Krucenove teorije pa do danas, bilo je dosta pokušaja da se uticaj čoveka uzme u obzir kao bitan faktor u istraživanju razvoja Zemlje. Uvođenje nove epohe je i među geolozima sporno. Tako je svojevremeno naučnik bonskog univerziteta Tomas Lit za Špigel onlajn čitavu diskusiju nazvao preteranom i izneo drukčije viđenje stvari: „Čovek ne utiče na Zemlju tek od pre 200 godina“. On, poput mnogih drugih naučnika, podseća da je i ranije bilo dramatičnih događaja, kao, na primer, seče šuma oko Sredozemnog mora, zbog koje na tom području već dugo nema prirodno šumovitih terena. Po njegovom mišljenu, i ravnanje prema emisiji CO2 u atmosferu je nedovoljno, jer postoje i kriterijumi kao što su erozija tla i stvaranje njegovih novih slojeva. Osim toga, prenosi Lit, nema ni potrebe za proglašenjem novih epoha, jer je i holocen sam po sebi epoha koja je obeležena uticajem modernog čoveka, što se ne može reći za ranije tople epohe u okviru pleistocena.

Autori: Robin Pauel / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon