Žene u Nemačkoj - minimalan napredak

Vodeća mesta u nemačkoj privredi još uvek zauzima samo mali broj žena. Tek tri odsto ih je u upravnim odborima velikih firmi. Praksa u nekim drugim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija ili Švedska pokazuje da se može i drugačije. Na rang listama 50 najmoćnijih žena u svetu, čak je 16 Amerikanki, a Nemica samo jedna: Ines Kolmze, predsednica upravnog odbora metalurškog koncerna SKW. Situacija nije ništa bolje ni u nadzornim odborima. U njima žene najčešće predlažu sindikati.

Da bi se broj žena na vodećim funkcijama povećao, Juta Vagner, predsednica Saveza nemačkih pravnica, zahteva odgovarajuće zakonske izmene. „Napredak je toliko minimalan, da ćemo možda tek 2090. godine imati više žena na rukovodećim pozicijama. To može da se promeni samo ako se uvedu zakonske obaveze. U to smo potpuno uvereni posle sprovedenih ispitivanja“, kaže Juta Vagner.

Savez nemačkih pravnica protekle je godine pokrenuo niz akcija zahtevajući veći broj žena u velikim nemačkim koncernima. Međutim, još uvek je premalo firmi koje su na to spremne. Slično je bilo i u Norveškoj, dok to pitanje nije zakonski regulisano, kao što su Francuska, Španija ili Holandija već odavno uradile.

Nema prijateljske saradnje

Razlog zašto se nemačke firme toliko snažno protive dovođenju žena na vodeće pozicije, neki objašnjavaju novijom nemačkom istorijom, baš kao i Gertrud Heler, savetnica za politiku i menadžment. „Dominacija muškaraca proističe iz veoma autoritarne prošlosti Nemaca, to je tako. I naša ekonomija je još uvek autoritarna. To znači da nema prijateljske saradnje između žena i muškaraca i ta saradnja nije lišena ideologije. U nemačkom društvu još uvek je ukorenjeno shvatanje da je ženi mesto pored šporeta i dece. Niko to neće tim rečima da kaže, ali u glavama jeste tako“, kaže Gertrud Heler.

Sve jači pritisak na Nemačku dolazi i od strane Evropske komisije. Ako se do kraja 2011. godine ništa ne promeni, Evropska komisija će razmisliti o uvođenju obaveznih kvota za učešće žena u ekonomiji. Krajem prošle godine to je najavila i Vivijan Reding, komesarka Evropske unije za pravdu i osnovna ljudska prava.

Autori: Henriete Vrege / Boris Rabrenović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković