Žene čuvari semena

U siromašnim zemljama, na primer Bangladešu, pre svega žene brinu o očuvanju tradicionalnih vrsta semena. O tome seljanka Reka kaže da je za žene najvažnije da brinu o semenu. "Mi skupljamo i čuvamo seme, znamo kada se šta sadi. To je dug proces – od skupljanja, preko sušenja i skladištenja do sledećeg sejanja. Muškarce to ne zanima previše. Oni se interesuju pre svega za gotove proizvode", kaže Reka.

Besne seljanke

Međutim, seljanke su zabrinute zbog uvođenja genetski izmenjenog semena. To je seme koje one više neće skupljati i čuvati, nego će se kupovati u prodavnicama gde će ga isporučivati veliki koncerni. Farida Ahter, koja je na čelu udruženja malih seljaka u Bangladešu, kaže da su seljanke besne zbog toga. "One više vole lokalne vrste i ne žele seme koje je nemoguće čuvati", kaže Farida Ahter.

Problem je u tome što genetski izmenjene vrste ne stvaraju sopstveno seme – ono se svake godine za skupe pare kupuje od proizvođača. Mnogobrojni seljaci u međuvremenu već su se zadužili i njihove porodice žive u bedi. U Bangladešu se, osim toga, strahuje da će žene biti još više marginalizovane nego što je to bio slučaj do sada, jer će izgubiti ulogu stručnjaka za seme, lekovite biljke i tradicionalnu poljoprivredu. Postaće dominantan takozvani agrobiznis, a u njemu su dominantni muškarci.

Hrana u ženskim rukama

Marija Miz iz organizacije „Različite žene za raznolikost" iz Bona kaže da je zato sastavljena deklaracija nazvana „Proglas iz Lajpciga". Obezbeđivanje hrane mora ostati u rukama žena. Kažemo „ne" novim tehnikama za proizvodnju hrane. Želimo da pokažemo svetu da žene ne samo da nisu zastupljenu kada je reč o takvom pristupu, nego da su marginalizovane i da za njih nema mesta. A one su glavni proizvođači hrane i rade na poljima širom sveta. Čine 80 odsto poljoprivrednih proizvođača u Africi, 60 odsto u Aziji i 40 procenata u Latinskoj Americi", kaže Marija Miz iz organizacije „Različite žene za raznolikost" iz Bona.