Štampa: „Grčka je kao lik iz stripa!“

Minhenski list Zidojče cajtung komentariše ishod nedeljnih izbora u Grčkoj:

„Sa Grčkom je kao sa likovima iz stripova koji trče prema provaliji i umesto da stanu na njenom rubu, trče i dalje kroz vazduh, dok ispod odavno više nema ničeg. U Grčkoj je došlo do promene, ali ne suštinske koja je bila hitno potrebna. Novo lice (na čelu vlade) – da, ali novo u kome se prepoznaje dobro poznato staro. U trenutku kada je zemlji potreban novi radikalni početak premijer postaje Jorgos Papandreu. On je potomak onih dinastija koje već pola veka dele vlast i odgovorne su za agoniju u kojoj je zemlja. Sam Papandreu važi za ličnost od integriteta. Međutim, građani su smenili njegovog suparnika Karamanlisa, ali alternativa nije nađena.

Čak i ako novi premijer zaista namerava da stane na put nepotizmu moraće prvo da se pozabavi sopstvenom strankom, PASOK-om, u kojoj su još aktivne stare strukture. Onda će morati da se nosi sa ministrima koji je ponašaju kao feudalci. Posle toga sa lobijima koji guše zemlju. I na kraju sa samim Grcima. Iako mnogi uviđaju da se stvari moraju menjati i dalje su saučesnici. Svako vodi računa samo o sebi, za opšte dobro niko nije nadležan. I mnogi nisu glasali za Papandreua, ne jer je obećao reforme, nego zbog najave da će vrlo brzo podeliti tri milijarde evra. Pri tom je Grčka bankrotirala. Ali, zemlja i dalje trči kroz vazduh iznad provalije“, piše Zidojče cajtung.

Postojao je i „demokratskiji“ put

List Noje osnabriker cajtung povodom irskog referenduma o Lisabonskom ugovoru piše:

„Ubedljivost rezultata u senci je procedure – samo u jednoj od 27 članica građani su mogli da glasaju o dokumentu od tako dalekosežnog značaja. I to na takav način da su Irci pozivani na birališta sve dok nije usledio očekivani rezultat. Demokratski put ka Lisabonskom ugovoru, koji bi i EU učinio u većoj meri demokratskom, vodio je preko referenduma u kome bi se o dokumentu izjašnjavali građani svih zemalja članica.

Tako nešto su želeli i nemački Zeleni. Na taj način autori bi bili primorani da naprave ugovor koji bi se koncentrisao na najbitnije i koji bi bio svakome razumljiv. I drugo, posle pozitivnog ishoda na opštem referendumu bilo bi veoma teško osporavati ugovor – bilo da je reč o bilo kom češkom predsedniku, disidentima u CSU ili britanskim nacionalistima“, piše Noje osnabriker cajtung.

Hoće li crno-žuti paziti na radnike?

Na početak pregovora stranaka Unije i liberala o novoj koalicionoj vladi komentator lista Augsburger algemajne gleda sa dosta pesimizma:

„Novi početak izgleda nešto drugačije. U startu crno-žutoj koaliciji nedostaju polet i, pre svega, novac za ambiciozne projekte. Kase su prazne, prete velika kresanja“.

Povodom šezdesete godišnjice Saveza nemačkih sindikata, DGB, list Rajn cajtung piše:

„Nisu mladi bili jedini koji su u vreme privrednog buma devedesetih godina mislili da mogu bez ugovora o zaradama, radničkih saveta i ostalih sindikalnih koještarija. Međutim, sada se ponovo jasno pokazalo da zaposlenima nije automatski bolje u vreme privrednog uspona i da im je u svakom slučaju lošije ako se zajednički ne bore za svoje interese. Ukratko: sve dok su rad i kapital suprotstavljeni bez sindikata se ne može. To je osnovno. To što su DGB upravo od članova upućene mnogobrojne kritike povodom rođendana – druga je tema“.

Istim povodom o odnosima sindikata i nove crno-žute koalicije list Štutgarter cajtung piše:

„Unija i FDP sada moraju da izađu na čistac u pogledu svojih namera. Ova vlada sigurno neće dopustiti sindikatima toliki uticaj kao prethodna velika koalicija. Sindikati mogu da zaborave na zahteve za garantovanom minimalnom zaradom, više saodlučivanja ili ograničavanju rada na određeno vreme. Istovremeno, malo je verovatno da će se crno-žuta vlada opredeliti za otvorenu neoliberalnu politiku. A ako to namerava uputno je razmisliti o primeru socijaldemokrata – iz njihovog poraza može se izvesti zaključak šta znači kada stranci leđa okrene najveći deo radništva“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednica: Sanja Blagojević