Šta Ukrajina očekuje od NATO?

Na samitu NATO u Njuportu sedišta će biti raspoređena po abecednom redu i zato će Petro Porošenko (Ukraine) prvog dana sastanka sedeti tačno između američkog predsednika Obame (USA) i britanskog premijera Kamerona (UK). Baš SAD i Velika Britanija su pre 20 godina dale vladi u Kijevu pismene bezbedosne garantije. Na teritoriji Ukrajine se tada nalazio treći po veličini nuklearni arsenal na svetu kojeg se ona odrekla. I Rusija je 1994. u Budimpešti potpisala Memorandum o bezbednosnim garantijama za Ukrajinu, ali se ne smatra više obaveznom da ga se pridržava. Bilo da je reč o pripajanju Krima Rusiji ili ratu protiv separatista na istoku zemlje, Ukrajina sada tvrdi da se nalazi u neobjavljenom ratu sa Rusijom, pa zato traži pomoć zapadnih sila.

Sve glasniji pozivi za pomoć iz Kijeva

Od marta, Kijev traži i pomoć NATO. Do sada nije dobio mnogo. Zapadna vojna alijansa je poslala u Ukrajinu jednu grupu civilnih savetnika. Njihov zadatak je bio da pomognu da se poboljša zaštita ukrajinskih nuklearnih elektrana od oružanih borbi; "vojnu pomoć - nismo tražili", rekao je tada prelazni ministar spoljnih poslova Andrij Dežizja.

No, što duže traju borbe na istoku Ukrajine, to su glasniji i pozivi za pomoć iz Kijeva. NATO je u junu na njih reagovao otvaranjem Fonda za modernizaciju ukrajinske armije. Prema navodima Alijanse, cena tih projekata je oko 14 miliona evra. Novac će biti na raspolaganju tokom naredne dve do tri godine i biće uložen u razvoj komendnih struktura, logistike i kibernetičke zaštite.

Sadašnji ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin, sredinom avgusta je u jednom razgovoru za nemački radio Dojčlandfunk prvi put zatražio i vojnu pomoć NATO. Alijansa je reagovala uzdržano. Njen generalni sekretar Anders Fog Rasmusen rekao je da ta organizacija ne može da pruži Ukrajini vojnu pomoć i da je to stvar pojedinih država.

Nade u SAD i zemlje Istočne Evrope

Sada će na samitu u Velsu biti doneta odluka o tome šta NATO zaista može da učini za Ukrajinu. Predsednik Petro Porošenko je izjavio da njegovoj zemlji nisu potrebni strani vojnici, već informacije zapadnih tajnih službi kao i oružje koje nije smrtonosno.

Valentin Badrak, direktor kijevskog centra za vojne studije, smatra, međutim, da je Ukrajini potrebno upravo teško oružje iz inostranstva. "Ukrajinska armija nije modernizovana već 23 godine", rekao je ovaj stručnjak za DW: "u prvom redu su nam potrebne vođene protivtenkovske rakete i bespilotne letilice, zatim helikopteri i jači sistemi za protivvazdušnu odbranu". Badrak sadašnju situaciju vidi kao "kritičnu" i tvrdi da se Ukrajina nalazi u ratu sa Rusijom, pri čemu je ukrajinska armija mnogo slabija; "bez pomoći Zapada, moglo bi doći dotle da Ukrajine više nema na karti kao nezavisne države."

Badrak kritikuje i Zapad zbog sporog reagovanja, a od samita NATO ne očekuje mnogo: "Ne vidim mogućnost donošenja dalekosežnih odluka", kaže on, dodajući da bolje šanse za vojno opremanje Ukrajine vidi u poseti ukrajinskog predsednika SAD planiranoj za sredinu septembra. On poručuje da bi pre toga i istočnoevropske zemlje poput Poljske i Rumunije mogle da isporuče Ukrajini oružje iz vremena Sovjetskog Saveza, da bi posle toga i same dobile od SAD novo i moderno oružje.

Odustaje se od neutralnog statusa

Mnogi analitičari u Kijevu smatraju da pomoć NATO Ukrajini ograničavaju dva faktora. Prvo, Zapadna alijansa se trudi da ne provocira previše Rusiju. Drugi faktor je činjenica da Ukrajina nije članica NATO i da zato nema pravo na vojnu pomoć 28 zemalja-članica te ogranizacije.

Ukrajina je još pre deset godina izrazila želju da pristupi NATO - na samitu u Bukureštu, tadašnjem predsedniku Viktoru Juščenku je ipak poručeno da će morati da se strpi. NATO je odlučio da razmotri prijem Ukrajine, ali konkretni datumi nisu pominjani. Juščenkov naslednik Viktor Janukovič je zatim definitivno zaustavio prozapadni kurs države. Sada novi predsednik Porošenko želi što bržu evroatlantsku integraciju - vlada želi da donese zakon kojim se odustaje od dosadašnjeg neutralnog statusa zemlje.