1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šta do sada znamo o kineskom balonu?

7. februar 2023.

Nakon što je kineski, navodno špijunski balon, oboren iznad SAD, sada se i iznad Kolumbije pojavio takav leteći objekat. Šta se krije iza toga?

https://p.dw.com/p/4NBCr
Kineski balon je 1. februara ušao u vazdušni prostor SAD, Pentagon optužuje Peking za špijunažu
Kineski balon je 1. februara ušao u vazdušni prostor SAD, Pentagon optužuje Peking za špijunažuFoto: Chad Fish/AP Photo/picture alliance

Iznad kojih zemalja su se pojavili kineski baloni?

Incident u SAD nije izolovan slučaj. Kineski baloni nisu se pojavili samo u vazdušnom prostoru SAD. Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu potvrdilo je u ponedeljak let kineskog balona iznad Kolumbije. Navodno je balon „nehotice“ ušao u vazdušni prostor latinoameričkih zemalja. Slični leteći objekti iz Kine takođe su dvaput viđeni na severu Japana 2020. godine.

-pročitajte još: EU, strateška autonomija, SAD; Rusija, Kina, rat u Ukrajini

Da li je ovo prvi put da se kineski leteći objekat pojavio iznad SAD?

Nije. Prema izveštaju drugog programa nemačkog javnog servisa ZDF, tokom mandata Donalda Trampa na funkciji američkog predsednika tri takva balona neometano su lebdela iznad Sjedinjenih Američkih Država. Prema navodima Pentagona, slični objekti viđeni su i poslednjih godina, ali je ovaj najnoviji balon leteo iznad SAD duže nego inače.

Kako Kina reaguje na obaranje balona od strane SAD?

Peking je zvanično protestovao zbog obaranja balona. Taj čin „ozbiljno je narušio napore obeju strana da stabilizuju kinesko-američke odnose“, navodi se u zvaničnoj izjavi zamenika kineskog ministra spoljnih poslova Sijea Fenga. Peking je pozvao Vašington da „ne preduzima dalje korake koji štete interesima Kine“. Prema navodima Pekinga, balon je „civilni vazdušni brod“, koji je nehotice ušao u američki vazdušni prostor – zbog „više sile“.

Prema rečima zamenika kineskog ministra spoljnih poslova Sijea Fenga, balon je „civilni vazdušni brod“
Prema rečima zamenika kineskog ministra spoljnih poslova Sijea Fenga, balon je „civilni vazdušni brod“Foto: Phoenix TV/AP/picture alliance

Šta je bio razlog za lansiranje balona?

Američka vlada u Vašingtonu smatra da je kineski balon špijunski objekat koji je izvodio operaciju izviđanja američkih vojnih objekata. Jedan od razloga, koji govore tome u prilog, jeste to što se „vazdušni brod“ nalazio u blizini američke vazdušne baze u državi Montana, u kojoj su stacionirane interkontinentalne rakete s nuklearnim bojevim glavama.

-pročitajte još: Šest činjenica o odnosima Tajvana, Kine i SAD

Američki državni sekretar Entoni Blinken ocenio je da je upad u američki vazdušni prostor „neprihvatljiv“ i „neodgovoran“. Po naređenju predsednika Džozefa Bajdena, američka vojska je prošle subote, 4. februara 2023, oborila balon iznad obale Južne Karoline. Ronioci tragaju za ostacima balona kako bi rekonstruisali njegove tehničke karakteristike i opremu. Senat će 15. februara na zatvorenoj sednici biti obavešten o rezultatima istrage.

„Uspešno je oboren“: američki predsednik Bajden naredio je obaranje kineskog balona 4. februara 2023.
„Uspešno je oboren“: američki predsednik Bajden naredio je obaranje kineskog balona 4. februara 2023.Foto: Andrew Caballero-Reynolds/AFP/Getty Images

Zašto su baloni tako jasno vidljivi?

„Vazdušni brodovi“ su ogromni objekti veličine tri školska autobusa. Obično lete 24 do 37 kilometara iznad površine Zemlje. Iako je to mnogo veća visina od one na kojoj lete putnički avioni, koji retko pređu visinu od 15.000 metara, ipak je mnogo niža od visine na kojoj sateliti obično kruže oko Zemlje – od 200 do 600 kilometara. Kineski balon oboren je na visini od 18.000 metara.

Da li su baloni pogodni za špijunažu?

Da. „Vazdušni brodovi“ se smatraju jeftinim i praktičnim izviđačkim instrumentima. Oni mogu da izviđaju velika područja s manjih udaljenosti i većom rezolucijom snimaka od satelita. Baloni opremljeni radarima i kamerama već su korišćeni za špijunažu od strane SAD i bivšeg Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata.

Kako je međunarodna zajednica reagovala na incident?

Nemačka je zabrinuta zbog rastuće napetosti između Pekinga i Vašingtona. Političar SPD-a Mihael Rot smatra da je „afera balon“ jedna vrsta „uvoda u sukob Kine i SAD koji bi mogao da eskalira narednih godina“.

Estonija, Kanada i Južna Koreja su se po pitanju „balona“ mnogo oštrije pozicionirale i zauzele čvršći stav. Estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu napisao je na Tviteru da podržava „odbranu suvereniteta SAD“. Njegove kolege Džastin Trudo i Park Jin dali su slične izjave.

Evropska unija bila je uzdržana. Bezbednost i zaštita vazdušnog prostora su pitanja nacionalne bezbednosti, koja je u nadležnosti pogođenih zemalja, navodi se u saopštenju EU objavljenom u nedelju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.