Šreder u Teheranu

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder trebalo je u Teheranu da bude samo gost iranskog neurohirurga Madžida Samila, starog poznanika iz Hanovera, da tamo otvori jednu naučnu fondaciju, položi kamen temeljac neurohirurške klinike u mestu Rašt, obiđe istorijski značajan grad Isfahan i onda da se vrati kući. Međutim, poseta se pretvorila u politički događaj koji je izazvao veliko uzbuđenje kako u Teheranu, tako i u Berlinu.

Susret sa političkom elitom

Samo u jednom danu Šreder se, naime, sastao sa gotovo celokupnom iranskom političkom elitom, uključujući predsednika Mahmuda Ahmadinedžada i njegovog protivkandidata na izborima ovog leta Mohamada Hatamija.

„Jasno je da ličnost kakva je Gerhard Šreder ni prilikom privatne posete ne može da izbegne političke razgovore“, izjavio je iranski ambasador u Berlinu Ali Reza Šeih Atar. Iako je iz Šrederovog kabineta putovanje najavljeno kao nepolitičko, niko nije sasvim verovao u to. Naime, već pre Šrederovog dolaska u Teheran svi termini susreta bili su precizno planirani, a ni bivši kancelar nije krio da bi rado vodio političke razgovore. „Ovde sam privatno, nemam nikakav zvanični zadatak, ali ja sam čovek politike“, izjavio je Šreder po dolasku u Teheran.

Iranska štampa spekulisala je da je Gerhard Šreder stigao kao izaslanik američkog predsednika Baraka Obame ili, bar, kancelarke Angele Merkel.

„Tajna misija“

Sva njegova nastojanja da demantuje glasina samo su vodila novim nagađanjima o „tajnoj misiji“, pogotovo što je sa iranske strane stavljeno do znanja da je u pitanju najava popravljanju odnosa sa Nemačkom, pa i sa Zapadom u celini.

U Teheranu gotovo ništa nije saopšteno o sadržaju Šrederovih političkih razgovora. Navodno, postojala je opasnost da susret sa Ahmadinedžadom propadne, jer je predhodno u govoru u Industrijskoj komori u Teheranu Šreder kritikovao iranskog predsednika zbog neprijateljskog stava prema Izraelu. „Holokaust je istorijska činjenica i nema nikakvog smisla poricati taj jedinstveni zločin“, rekao je Šreder.

Teheran je uzvratio zahtevom da Šreder i Zapad ne primenjuju dvostruke aršine kada je sukob na Bliskom istoku u pitanju i da osude i „izraelske agresije“ kao što je, na primer, bio nedavni napad na Pojas Gaze.

Osim toga, ambasador Šeih Atar smatra da su bilateralni odnosi suviše važni da bi „ostali u senci teme kao što je holokaust“.

U teheranskim izvorima se saznaje da govor u komori nije bio ni planiran i da je usledio tek nakon kritika iz Nemačke na planirani susret sa iranskim predsednikom.

Nezadovoljni predsednik

Ahmadinedžad je bio nezadovoljan zbog kritike na teritoriji sopstvene zemlje i susret je protekao u zategnutoj i hladnoj atmosferi.

Kako se saznaje u Teheranu susret sa protivkandidatom na predsedničkim izborima Mohamadom Hatamijem bio je, naprotiv, vrlo srdačan i propraćen ćaskanjem o vremenima u kojima su obojica političara bila na položaju i smehom. Bilo je reči i o Nemačkoj – Hatami je pre islamske revolucije 1979. godine bio na čelu jedne džamije u Hamburgu.

Šreder je, inače, izjavio uoči puta da „nema (zvanični) zadatak, ali ima nadu“ i pozvao je Teheran da „prihvati Obaminu ispruženu ruku“ kako bi počela nova era u odnosima sa Zapadom. Na kraju posete rekao je da postoji spremnost za otvaranje novog poglavlja, „ali ne u željenoj meri“.

Kako ocenjuju posmatrači, i Iran želi novu eru, ali ne uključujući ono što želi Šreder (i Zapad) – priznavanje države Izrael i odustajanje od nuklearnog programa.