Vučić u Briselu: Povratak EU u Srbiju „na velika vrata“? | Politika | DW | 27.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija - EU

Vučić u Briselu: Povratak EU u Srbiju „na velika vrata“?

„Ne može uvijek sve biti idealno i potaman, ali verujem u put Srbije u Evropsku uniju, u to da sa EU možemo mnogo postići“, poruka je Aleksandra Vučića iz Brisela.

Predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je do sada svoje posjete Briselu uglavnom opisivao kao „ne tako prijatne“, jučer (26.4.) je u sjedištu EU poručio da je „presrećan“, da je u pitanju jedna od njegovih „najboljih posjeta ikada“ sjedištu EU, a da Srbija „neće biti više ista zemlja“.

Razlog za takav, za predsjednika Srbije ne baš tipičan optimizam, dolazi nakon potvrde EU da će se raditi na realizaciji kapitalnog infrastrukturnog projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Sjeverne Makedonije. U pitanju je projekat koji će u velikoj mjeri promijeniti transportnu sliku regiona, kako u pogledu prijevoza putnika, tako i robe, i to na za Zapadni Balkan, ali i cijelu Evropu, bitnoj transferzali koja povezuje centralnu Evropu sa jugom, odnosno Sofijom i Istambulom u jednom kraku, i Skopljem, Solunom i Atinom u drugom.

- pročitajte još: Kina forsira tajne ugovore za kredite

Pored infrastrukturnog, projekat ima i geopolitički značaj pri čemu se EU na „velika vrata" vraća u investicioni prostor svog „dvorišta“ koje je prethodnih godina sve više potpadao pod kineski uticaj.

„Nikada mi se nešto slično nije desilo u Briselu. Hvala ljudima iz EU. Ovo je velika nada za nas, velika šansa i podstrek za ubrzan rad po svim drugim temama“, poručio je Vučić iz Brisela.

Za dionicu pruge od 200 kilometra koja vodi od Beograda do Niša, EU je Srbiji dala bolju ponudu od Kineza, a prema riječima Aleksandra Vučića u pitanju je „gotovo nevjerovatna cijena". Sama dionica trebalo bi da košta oko milijardu i 766 miliona evra, od čega će EU donirati između 35 i 50 odsto novca. Radovi bi trebalo da se završe u narednih pet godina, a putovanja između luke Pirej i Istambula, kroz Sjevernu Makedoniju i Srbiju ka Centralnoj Evropi, trebalo bi da se skrate i do sedam puta.

- pročitajte još: Šta hoće Rusija na zapadnom Balkanu?

„Pozdravljam odluku Aleksandra Vučića da radi sa EU na ovako važnom projektu. Mi ćemo ponuditi najbolje moguće uslove za ovako važnu investiciju. U pitanju je prekretnica za mnoge stvari, a posebno za percepciju onoga šta je EU i šta EU predstavlja za građane Srbije i čitav Zapadni Balkan“, rekao je šef diplomatije EU, Žozep Borel.

Vučić se u Briselu sreo i sa Urzulom von der Lajen

Vučić se u Briselu sreo i sa Urzulom von der Lajen

On je tokom sastanka sa Vučićem u Briselu ponovio ličnu posvećenost ulasku kompletnog regiona Zapadnog Balkana u EU i pozvao zemlje-članice da se 10. maja na sastanku Savjeta EU „jasno pozicioniraju“ po pitanju EU budućnosti tog regiona.

„Nikome nije ni lako ni lijepo, ali mora se razgovarati"

Aleksandar Vučić je, nakon najave dogovora sa EU o izgradnji željezničke pruge, iz Brisela poručio da vjeruje u put Srbije u EU i sa određenim optimizmom govorio o najvažnjim aspektima tog puta koji, kada je Srbija u pitanju, vode kroz evropske reforme i dijalog sa Kosovom.

U Briselu je tokom posjete Vučića, a neposredno pred dolazak premijera Kosova, Aljbina Kurtija, najavljeno da se nova runda dijaloga Beograda i Prištine očekuje 11. maja.

Šef diplomatije EU, Žozep Borel, kaže da „proces mora da se nastavi bez odlaganja", a da se do rezultata mora doći, „uprkos svim postojećem poteškoćama“.

- pročitajte još: Hajko Mas: Sada se očekuju konkretni rezultati dijaloga

„Radimo sve što možemo da se nastavi dijalog. Nadam se novoj rundi 11. maja. Ne nudimo ništa konkretno, ali dijalog je jedini način za nalaženje rješenja, a evropska perspektiva je jak podsticaj za uspjeh dijaloga“, ocijenio je Borel.

U EU naglašavaju da su oni, kao glavni posrednici u pregovorima o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, spremni da „već danas sjednu za stol u Briselu“. Predsednik Aleksandar Vučić ponavlja da je i Srbija spremna: „Doći ćemo u dobroj vjeri, a nadamo se istoj odlučnosti druge strane, i to ne samo u nastavku procesa, već i u postizanju rješenja za dugotrajni mir na Balkanu“, rekao je Vučić. On navodi da je zahtjev Srbije samo jedan, a to je poštovanje do sada dogovorenih i potpisanih sporazuma.

Prvi susret Kurtija i Vučića zakazan je za 11. maj u Briselu

Prvi susret Kurtija i Vučića zakazan je za 11. maj u Briselu

Ali da nastavak dijaloga neće ići tako lako govori činjenica da se novi kosovski premijer, Aljbin Kurti, zalaže upravo za suprotno, odnosno reviziju do sada postignutih sporazuma. Zvaničnici EU očekuju da do kraja ove nedjelje od Kurtija lično u Briselu čuju pozicije Kosova u nastavku dijaloga.

„Ne mislim da bi trebalo puno očekivati od tog prvog sastanka u maju, ali uvek je dobro da se razgovara. Činjenica je da nikome ne može biti ni lako ni lijepo“, zaključuje Vučić.

- pročitajte još: Zeleni u Njemačkoj se oštro protive stvaranju "velikih" Srbije i Hrvatske

Do najave nove runde razgovora Beograda i Prištine dolazi u trenutku kada se širom EU i regiona razgovara o dva nezvanična dokumenta – tzv. „slovenačkom“ koji predviđa promjenu granica, odnosno spajanje Kosova sa Albanijom, uz autonomiju za Sever, i drugom, tzv. „njemačko-francuskom“, koji poziva Srbiju i Kosovo na „međusobno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, a predviđa „autonomnu oblasti Sjever Kosova“ i poseban status za Srpsku pravoslavnu crkvu.

Borel: Član kluba mora da poštuje pravila kluba

Treća bitna oblast sa kojom se predsednik Vučić suočio tokom posjete Briselu su obaveze na evropskom putu Srbije. Vučić je u Brisel došao da razgovara o ubrzanju procesa evrointegracija zemlje i početku primjene nove metodologije na pristupne pregovore Beograda. Iz EU jasno poručuju da je novi dinamizam neophodan, ali da do njega može doći samo uz više napretka u reformama i njihovoj primeni.

„Evropska unija očekuje od Srbije da ostvari zacrtano u reformskoj agendi, posebno u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda“, naglasio je Borel, ali i dodao: „Još jedno pitanje gdje se mora više uraditi je usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, uključujući i sankcije, a u skladu s okvirom za pridruživanje.“

„Ako želite da budete član kluba, morate da se uskladite sa zajedničkim pravilima kao što su spoljna politika, a ne da imate različitu politiku po tako važnim pitanjima“, rekao je Borel.

Na ovako jasan zahtjev zvaničnog Brisela, predsednik Srbije odgovara da se „ozbiljno radi na vladavini prava", a da će se Srbija „potruditi“ da u određenim stvarima napreduje i po pitanu usklađivanja sa spoljnom politikom EU.

„U ovim trenutku naša usklađenost sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU je na nivou od 52 procenta, a daćemo sve od sebe da se dođe do 60 procenata. U određenim stvarima to nije lako za nas, imajući u vidu situaciju oko Prištine gde se lome strateški interesi. Ne želimo da ugrozimo vitalne nacionalne interese tako što bismo radili u korist svoje štete“, poručio je Vučić iz Brisela.

On je posebno naglasio da Srbija za sada nema namjeru da uvodi sankcije Rusiji i Kini napominjući da Srbija kao nezavisna zemlja ima „pravo i odgovornost“ da bude ozbiljna i sa dugim zemljama.

„Moramo da vodimo računa o interesima svoje zemlje, što nije lako. Kritike trpimo na svakoj strani, ali u tome jeste snaga samostalnosti, nezavisnosti i slobodarskog opredjeljenja, i za to ćemo se boriti i u budućnosti“, zaključio je Vučić.

On podsjeća da Srbija nije u obavezi da se do samog pristupanja EU u potpunosti uskladi sa spoljnom politikom EU. Sa druge strane, zemlje-članice EU sve više insistiraju upravo na tome, a u Briselu naglašavaju da je usklađivanje spoljne politike, pored dijaloga sa Kosovom i napretkom u vladavini prava, osnovni preduslov za napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

 Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu

Audio i video zapisi na tu temu