Nova globa EU na granici za unošenje CO2 | Evropa | DW | 04.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Smanjiti emisije CO2

Nova globa EU na granici za unošenje CO2

Jedan nov međunarodni instrument koji hoće da instalira Evropska unija trebalo bi da doprinese smanjivanju emisije CO2 u svijetu. Riječ je o globi koju će EU naplaćivati na svojim granicama svima koji unose previše CO2.

CBAM ili Mehanizam obeštećenja za povećanu emisiju ugljen-dioksida (Carbon Border Adjustment Mechanism) instrument je koji prije svega služi sprječavanju „curenja ugljen-dioksida“ – odnosno, premještanja pogona koji emituju previše CO2 u inostranstvo. „Curenje“ se već godinama sprječava time što Evropska komisija određenim industrijskim sektorima na svojoj teritoriji daje besplatne certifikate za emisiju ugljen-dioksida.

- pročitajte i ovo:  Skuplji vožnja i letenje, jeftinija struja?

Prema Klimatskom protokolu iz Kjota, svaka zemlja dobija određen broj certifikata koji je ovlašćuju da u atmosferu emituje određenu količinu CO2. Zemlje, koje su tu količinu uspjele da smanje, mogle su da prodaju te certifikate državama koje su „prebacivale“ tu negativnu normu. U okviru EU, trgovina certifikatima se ne odvija između država-članica, već između samih firmi.

- pročitajte i ovo:  Provjera činjenica: Što mogu ja učiniti za zaštitu klime?

Uvoz sa posljedicama

Besplatni certifikati su bili prelazno rješenje za period do kraja 2022. godine. Oni su služili kao olakšica za preduzeća koja nisu mogla da drže korak sa povećanjem troškova za certifikate i preorijentisanje na ekološke tehnologije. Trenutno postoji oko 50 sektora koji dobijaju besplatne certifikate. To je 37 odsto firmi: na nešto više od trećine ukupne emisije CO2 u EU se ne plaća nikakva globa.

Import Eksport CO2

Karta na kojoj je prikazana trgovina CO2 odnosno uvoz i izvoz CO2

Da ne bi prekoračile dozvoljene granice emisije CO2, firme mogu da se snađu tako što će prebaciti dio pogona u inostranstvo. U tom slučaju pogoni se obično grade u zemljama u kojima je ekološka zaštita na niskom nivou.

Drugi način za zaobilaženje čitave priče jeste uvoz određenih proizvoda iz inostranstva.

CBAM sada tome staje na put uvođenjem posebne globe na taj uvoz u EU. Neki to zovu i specijalnom carinom za proizvode u čijem nastajanju nisu zadovoljene ekološke norme EU. Istovremeno se radi na postupnom ukidanju besplatnih CO2-certifikata. Čitav mehanizam bi trebalo da počne da funkcioniše 2023. godine.

- pročitajte i ovo:  Njemačka zbog korone premašila klimatski cilj za 2020.

Globalna globa

Za neke zemlje, koje su članice organizacije ASEAN, to nije korektan postupak već je „unilateralna mjera kojom se mjere zaštite klime šire ne trgovinski sektor". EU je optužena da sprovodi protekcionizam i pod vidom ekološkog staranja otežava pristup azijskih proizvoda svom tržištu.

Evropska unija, s druge strane, uvođenjem ove globe praktično primorava one koji trguju sa njom da usklade svoju proizvodnju ekološkim kriterijumima Brisela – ukoliko žele da ostanu u igri. Ekološka politika EU postaje globalna – a kao ogromno tržište, ona, i pored protivljenja zemalja ASEAN, ima šansi da nađe svoje poklonike.

Doduše, CBAM će značiti enormno povećanje troškova u nekim industrijskim sektorima, posebno za one koji proizvode i izvoze cement, gvožđe i čelik kao i naftne derivate. Veoma teško će biti i proizvođačima hemikalija, đubriva, aluminijuma i papira.

Otpor Mehanizmu obeštećenja za povećanu emisiju ugljen-dioksida dolazi i iz redova same EU. Poslanici konzervativnih partija u Evropskom parlamentu su se izborili da neke odredbe CBAM ne budu stroge kao što je bilo predviđeno nacrtom Mehanizma. „Zelene“ snage im zamjeraju da su to učinili pod pritiskom industrijskih lobija.

Evropska unija je trenutno sa 700 miliona tona ugljen-dioksida godišnje najveći svjetski uvoznik tog gasa.

 Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu