Letonija – uzor za reforme u Evropi

Letonski premijer Valdis Dombrovskis (fotografija gore) vjeruje da zna kojim putem mora da krene neka zemlja ako želi da se izvuče iz krize: on odbija brzi rast i zagovara dalekosežne, a ako je neophodno i bolne strukturne reforme. To je uzorno, kažu vodeći političari Letonije. Za njih je ova zemlja primjeran učenik Evrope. Oni se raduju visokim stopama privrednog rasta i uravnoteženim budžetima.

„Evro nije sam sebi svrha, već instrument u rukama vlade koji omogućuje veći privredni rast“, smatra letonska poslanica u Evropskom parlamentu i docentkinja za ekonomske nauke Inese Fajdere. Letonci su uvjereni da velika, pretežno zatvorena monetarna oblast poput evrozone, može snažnije da privuče investicije nego nacionalni monetarni prostori, objašnjava Fajdere.

Šok terapija

Novajlija u evrozoni je mnogo radio da bi dobio tu šansu. Prije pet godina je ta zemlja samo zahvaljujući kreditima Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda izbjegla siguran bankrot.

Letonija je dobila milijardsku pomoć iz inostranstva, a zauzvrat je vlada u Rigi zauzela drastičan kurs štednje. Samo 2009. su plate i nadnice bile smanjene za 30 odsto, državni rashodi skresani za 20 odsto, nezaposlenost je dostigla rekordan nivo. Ali Dombrovskijeva vlada odlučno je nastavila kurs sanacije i sada je za to nagrađena.

Već u ovoj godini Letonija je računala s privrednim rastom od pet odsto, koji će biti dugoročan, ističe Krišjanis Karinš, bivši ministar ekonomije. Njegov zaključak: „Mi nismo mogli predugo da živimo iznad naših mogućnosti, ta činjenica važi za sve zemlje Evrope. Tu se postavilo i pitanje u kom vremenskom okviru ćemo se vratiti uravnoteženom budžetu. Letonija je to brzo morala da dostigne, u nedostatku alternativa, jer niko nije htio zemlji da odobri nove kredite“, prisjeća se Karinš.

Vlada se odlučila za težak put povezan sa visokim socijalnim troškovima – za smanjenje plata prije svega u javnom sektoru.

Politički konsenzus kao preduslov za reforme

Kroz sličnu krizu prolaze i države na jugu Evrope. Da li slična politika može da pomogne i tim zemljama da se oslobode krize? Krišjanis Karinš ne vjeruje u recept koji čini čuda. „Razlika između naše i drugih država Evrope, jeste da mi imamo malu, ali vrlo otvorenu ekonomiju, i otuda možemo da razvijamo naš rast putem izvoza“, objašnjava Karinš.

Vodeći evropski političari Letonije ne kriju da mnogi birači, prema anketama, još uvijek sa skepsom gledaju na zajedničku valutu evro. Ali oni ukazuju da je prije nekoliko mjeseci saglasnost bila daleko manja i vjeruju da će Letonci brzo naučiti da cijene vrijednost evra.

Autori: Janis Papadimitriju / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić