„Kamenolom je naš kraj“ | Politika | DW | 19.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

„Kamenolom je naš kraj“

Mještani Aleksandrovca i župskog kraja protestuju protiv izgradnje kamenoloma. Za te potrebe već je posječena četinarska šuma, a ljudi se boje da će kamenolom upropastiti prirodu, turizam i proizvodnju maline i kupine.

Vijugavi putevi kroz voćnjake i vinograde pod Kopaonikom i Gočom vode do Aleksandrovca, srca župskog kraja i Rasinskog okruga. Kraj je nadaleko poznat po vinima, plantažama malina i kupina od čega žive mnoga sela u okolini. Sela duž rijeke Rasine – Pleš, Grčak, Koznica i Boturić – godišnje prodaju oko 250 tona ovog voća.

Sada mještani strahuju za sve što imaju. Jer, u njihovoj blizini se pravi kamenolom.

Visoki četinari u okolini sela, ispod srednjovjekovnog grada Koznika koju je izgradio knez Lazar, pokošeni su preko noći. Tamo zjapi teren spreman za iskopavanja. Tu je firma Hemi Freš dobila dozvolu da ispita teren za korištenje kamena za izgradnju Moravskog koridora.

„Ovu šumu zasadili su šezdesetih moji ujaci i tetke. A tamo s jedne strane sam sadio kad sam išao u osnovu školu. Oni su to sve posjekli noću“, pokazuje nam Aleksandar Stajkovac, predsjednik mjesne zajednice Pleš. Pravljenje kamenoloma stvara nenadoknadivu štetu, tvrdi ovaj čovjek.

Serbien Aleksandrovac | Proteste gegen Bau eines Steinbruch

Stajkovac na lokalitetu na kome je posječena šuma

„Od ekologije, životne sredine do turizma… Više nećemo imati regionalni put prema Kopaoniku i Jošaničkoj banji, nećemo imati put od Aleksandrovca prema Goču, nećemo imati izletišta kao što je Mitrovo polje, ni restorane koji su na tom potezu koje godišnje obiđe oko 25.000 gostiju – to je kraj našeg kraja“, kaže Stajkovac.

-pročitajte još: Male hidroelektrane - velike kontroverze

„Taj kraj je poznat kao voćarski i više se vrijednosti donese državi od tih nekoliko sela od maline i kupine koje su izvozna kategorija, nego drugih poljoprivrednih kultura. Onog momenta kada kamenolom počne da radi, to je zaista kraj“, priča nam on.

Sumnjiva dozvola

U talasu ekoloških buna i protesta, u centru Aleksandrovca je u petak (16. april) održan protest za odbranu Rađevice gdje se planira kamenolom. Protest pod nazivom „Minut do 12“ zbilja je počeo u 11:59.

Prema pisanju lokalnih medija, firma Hemi Freš iz Brusa dobila je dozvolu za parcelu za ispitivanje terena, ali je zauzela još tri parcele, i teren pripremila za iskopavanja. Vlasnik firme nije želio da razgovara sa novinarima DW-a, a ranije je izjavljivao da je pribavio sve potrebne dozvole.

Ostalo je puno nerazjašnjenih pitanja. Boban Pribanović, novinar Nezavisnih narodnih novina Rasinskog okruga, kaže da je investitor u projektu sakrio koliko stanovnika živi u ovom kraju, i pita se: „Ako im treba kamen za Moravski koridor koji će biti završen do 2025. godine, zašto je on dobio zemljište za eksploataciju na 25 godina?"

Serbien Aleksandrovac | Proteste gegen Bau eines Steinbruch

Protesti u Aleksandrovcu

Ko je dozvolio sječu šuma? U „Srbijašumama“ za DW navode da oni nisu nadležni, već Uprava za šume u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Saglasnost za sječu data je prošlog juna radi „istražnih radova“ uz „posebnu pažnju da sječom ne ugrožavaju prioritetne funkcije šume“.

-pročitajte još: Struka i motika u odbrani rijeka Stare planine

Protest je moralna obaveza, kaže nam Marko Luković (30) iz Boturića, jedan od mlađih među demonstrantima u Aleksandrovcu. „Tu sam rođen, u tom mjestu, to je moje ognjište. Naši djedovi i očevi su decenijama gajili kupine i maline, blizu su vinogradi. Imamo informaciju da mikroprašina može da se raznese od 15 do 25 kilometara, to znači da su i vinogradi u Župi ugroženi, a Župa je naša okeanija vina."

„Mi nećemo da se predajemo, ali ako otvore taj kamenolom, nama ovdje života nema“, dodaje Luković. On kaže da im je Opština Aleksandrovac dala podršku na prvom skupu koji su imali na lokalitetu Rađevica, ali da su se kasnije povukli.

Serbien Aleksandrovac | Proteste gegen Bau eines Steinbruch

Aleksandar Panić je kritikovao to što se ne vodi računa o mišljenju lokalnog stanovništva

Trebalo bi da se pita lokalna zajednica

U pomoć mještanima došla je i organizacija „Odbranimo reke Stare planine“. Aleksandar Panić iz te organizacije kaže da je to dio solidarnosti na kojoj moraju da počivaju ekološki pokreti. „Uvijek je reakcija na vrijeme kada se desi prije početka bilo kakvih radova“, kaže Panić za DW.

„Evropska energetska zajednica nam ponovo udara packe zadnjih dana zbog stanja u ekologiji jer se ne vodi računa o mišljenju lokalne sredine – uvijek je presudno to mišljenje lokalne sredine. U zemljama koje drže do civilizovanog poretka se drži do toga – ukoliko se lokalno stanovništvo izjasni protiv nečega, tog projekta neće biti“, dodaje Panić.

Pogledajte video 01:46

Borba za dah

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.