Zašto je važna osovina Evropa-Kina?

Seme razdora posejano je pre 15 godina. U to vreme Svetska trgovinska organizacija želela je da nagradi kinesku politiku otvaranja i da tu zemlju, uprkos njene planske privrede, primi kao članicu. Kako bi se ostatak svijeta zaštitio od poplave jeftinih proizvoda „Made in China“, jedan pasus u Protokolu o učlanjenju predvideo je prelazni period od 15 godina tokom kojeg bi se Kina priznala kao tržišna ekonomija i na taj način olakšali anti-damping procesi protiv kineske robe.

Tih 15 godina sada je prošlo – i to brže nego što smo mislili. Pre mesec dana, 11. decembra 2016, prelazni rok je završen. Kina očekuje da sa svojim partnerima konačno razgovara na istom nivou i želi da joj oni potvrde njen tržišno-ekonomski status. Ali SAD i Japan tu želju Pekingu otvoreno uskraćuju. Evropska unija, najvažniji trgovinjski partner Kine, takođe je suzdržana.

„Želja Kine je opravdana, ali ekonomsko gledano, i dalje postoje pojedine industrijske grane u kojima damping predstavlja značajan problem“, kaže Erdal Jalkin sa minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja IFO. On navodi da su to hemijska i industrija čelika, kao i industrija proizvodnje solarnih panela. Gotovo tri četvrtine od više od 50 anti-damping procesa protiv Kine, otpadaju na te tri industrije. Preveliki kapaciteti doveli su do toga da kineska preduzeća svoje proizvode na svetskom tržištu prodaju „ispod cene“. Zbog toga su, međutim, neke evropske firme u egzistencijalnoj krizi.

„Aktuelni anti-damping procesi obrađuju se prema starim zakonima“, kaže Rolf Langhamer s Instituta za svetsku privredu. To znači da Evropska unija, kada je neki slučaj dampinga potvrđena, sme da, kao i u proteklih 15 godina, kao referentnu veličinu uzme cene iz trećih zemalja, kako bi za kineske proizvode nametnula veće, kaznene carine.

Evropsko protivljenje da se Kinu prizna kao tržišna ekonomija

Ali šta je s novim slučajevima? Pošto Kina sada unutar Svetske trgovinske organizacije uživa status tržišne ekonomije, Evropska unija bi morala da računa s većim preprekama za anti-damping procese i da, u slučaju dampinga, kao referentnu veličinu uzima prosečnu cenu u Kini. Rezultat toga bile bi mnogo kaznene carine nego do sada. Ali oštećenim privrednim granama u Evropi to bi bilo od male pomoći.

S druge strane, Peking već preti podnošenjem tužbe u Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog toga što se EU protivi da kinesku privredu uvrsti među tržišne ekonomije. Ekonomski stručnjak sa instituta IFO Erda Jalkin zato zahteva ukidanje podele na tržišne ekonomije i zemlje koje ne spadaju u tržišne ekonomije: „Time bi se načelno ispunilo kinesko pravo na to da ne bude više diskriminacije u semantici. S druge strane, i Evropi bi trebalo ostaviti slobodu da u pojedinim slučajevima i dalje izriče veće kaznene carine – ne posebno u slučaju Kine, već generalno. To je veoma važno.“

I Rolf Langhamer se zalaže za rešenje koje bi u obzir uzimalo pojedinačne slučajeve: „Moj predlog je da se konkretno pozabavimo pojedinačnim kineskim preduzećima, da ta preduzeća podstaknemo da dozvole uvid u njihovo računovodstvo i da pritom otvoreno kažu da li su dobijali prikrivene ili otvorene subvencije, recimo prilikom dobijanja kredita ili kupovine zemljišta.“

Važan trgovinski partner za Evropu

Ukoliko ta preduzeća budu sarađivala, ona ne bi bila ništa drugačije tretirana od, recimo, američkih firmi, glasi mišljenje oba naša sagovornika. Razlog za to što se Evropska unija nije još pre 11. decembra 2016. dogovorila oko novog instrumenta za trgovinsku zaštitu, leži pre svega u činjenici što postoje različiti interesi pojedinih država-članica, uveren je Jalkin. Tako su, dodaje, pre svega u južnoevropskim zemljama strožija pravila od onih u skandinavskim zemljama, gde proizvodnja čelika ne igra ulogu.

Kontroverze postoje i u odnosima između industrije čelika i proizvođača poluproizvoda. „Kina je važan partner za mnoge nemačke i evropske proizvođače kada se radi o poluproizvodima. U Kini se kupuju proizvodi koje se zatim ugrađuje u evropsku robu, a koja se opet prodaje ili izvozi dalje. I po tom pitanju postoji veliki interes da se dođe do sporazumnog rešenja s Kinom“, objašnjava Jalkin.

Predlog rešenja Evropske komisije navodno je već pripremljen – ali potrajaće još dok taj predlog prihvate članice EU i Evropski parlament. Pri tom se radi samo o jednom malom delu trgovine između Evrope i Kine. Evropa mora da požuri i okonča tu „fazu kolebanja“ - kako trenutno stanje opisuje Jalkin. „Kina i Evropa moraju tešnje da sarađuju, jer dosta toga upućuje na to da će SAD s novim predsednikom uneti nove podele. U suprotnom, preti trilateralni rast protekcionizma između Amerike, Kine i Evrope. Zbog toga je osovina Evropa-Kina u ovim vremenima još važnija nego što je to ranije bio slučaj“, zaključuje Jalkin.