Turska - pravo na slobodu i demokratiju

Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan suočava se sa najtežim protestima od kada je na vlasti. Bez obzira na to, on je sve do juče bio van zemlje – sa privrednom delegacijom obilazio je zemlje severne Afrike. Proteste u sopstvenoj zemlji pratio je preko televizije – isto kao i Turci koji žive u Nemačkoj. Jedna od njih je i Berlinka Berin Alpek. Ovih dana često se čuje telefonom sa rodbinom i prijateljima u Turskoj. „Preko dana idu normalno na posao, a uveče su na demonstracijama.“ Alpek kaže da može da ih razume. „Oni se na ulici bore za slobodu i pravo na demokratiju. Ljudi u Turskoj osećaju da su pod prismotrom i da su im prava ograničena.“

Sa time se slaže još jedan Berlinac – Ufuk Jaltirakli. On kao primer navodi medije. Jaltirakli često gleda turske TV-kanale, ali o protestima na njima ne može da se informiše. Mnogi mediji cenzurišu te vesti iz straha od države. „Dok je na američkom CNN-u išao izveštaj o demonstracijama, na turskom CNN-u je puštan dokumentarac o životinjama“, kaže Jaltirakli.

„Narod na ulicama“

Predstavnik Saveznog udruženja Turaka u Nemačkoj Kenan Kolat imao je priliku da proteklih dana prati proteste na licu mesta. Dojče vele ga je intervjuisao neposredno nakon povratka iz Istanbula. „Mnogo toga sam video – pre svega mirne demonstracije desetine hiljada ljudi i to onih koji po prvi put u svom životu uopšte učestvuju na protestima. Posebno interesantno je to da je po prvi put narod izašao na ulice, a ne neke posebne grupe ljudi“.

Demonstracije u Istanbulu Kenana Kolata podsetile su na nedavne proteste u Štutgartu protiv izgradnje nove železničke stanice u tom gradu što je trebalo da košta milijarde. I u Turskoj je reč o građevinskom projektu – izgradnji trgovinskog centra na istanbulskom trgu Gazi i seči drveća na tom mestu koje se smatra jednom od poslednjih zelenih oaza u gradu. Ljudi su najpre protestovali zbog ekologije, na šta je policija reagovala neprimerenom upotrebom sile. Rezultat: protesti su počeli da se šire. Demonstranti sada protestuju protiv autokratske Erdoganove vlade. Optužuju ga da svoje konzervativne i verske nazore želi da nametne čitavoj zemlji – npr. kroz zakon koji na oštriji način reguliše prodaju alkohola.

Protiv nasilja

Predsednik Saveza Turaka u Nemačkoj vidno je potresen nakon posete Istanbulu. On osuđuje to što je policija protiv demonstranata upotrebila vodene topove i suzavac: „Doživeo sam to. Nisam mogao da dišem kada je bačen kada je bačen suzavac.“ Njegov zamenik Hilmi Kaja Turan, koji se njim bio u Turskoj čak je i pogođen gumenim metkom. Kolat bi želeo da zbog svega toga Evropska unija i nemačka vlada Erdoganu pošalju, kako kaže, „jasan signal“. Izvinjenje koje je u utorak uputio potpredsednik turske Vlade za Kolata nije dovoljno. On smatra da bi sve odgovorne u policiji trebalo kazniti i da će se tek onda stvoriti uslovi za razgovor između dveju suprotstavljenih strana u Turskoj.

I Bekir Jilmaz, predsednik Udruženja Turaka iz Berlina zabrinut je zbog nasilja u Turskoj. On smatra da su protesti levo orijentisanih opozicionih grupa organizovani s ciljem da se uzdrma Vlada koja je, naglašava Jilmaz, izabrana sa više od 50 odsto glasova. „Demokratskim putem nisu mogli da uzdrmaju Vladu, pa sad to pokušavaju na druge načine. Te grupe su se umešale u taj, u početku miran protest, da bi provocirale“, smatra Jilmaz.

Ipak, Bekir Jilmaz se slaže da Erdogan nije trebalo da na takav način reaguje na protest. Premijer je odbio sve zahteve demonstranata i optužio ih da iza njih stoje strane sile. Jilmaz podseća da, čak i kada je neko na funkciji premijera, on ne bi trebalo da ide glavom kroz zid. Onaj ko osvoji većinu na izborima, mora da ima sluha i za manjinu.“

Autorka: Dijana Pesler
Odgovorni urednik: Ivan Đerković