Erdoganova poslednja šansa

Demonstracije širom zemlje protiv turskog šefa vlade Redžepa Erdogana i čelične pesnice koju pokazuje opozicionim snagama; brutalni nastup turske policije protiv demonstranata; na hiljade uhapšenih i povređenih, troje stradalih i unutrašnjopolitički haos, koji ugrožava do sada pozitivan privredni razvoj Turske i masovni turizam.

Vesti i slike ljudima u zemlji i inostranstvu poslednjih dana zadaju velike brige kad je u pitanju budućnost Turske, budućnost jedne važne zemlje za Evropu i regionalnu ravnotežu moći, članice NATO smeštene na geografskom rubu Starog kontinenta.

Demokratiju ne čine samo izborne pobede

Pre svog putovanja u Maroko, Tunis i Alžir, Erdogan je još oštro kritikovao opozicionare, isključio mogućnost popuštanja i preteći rekao da ulaže velike napore da polovinu turskog stanovništva odgovori od namere da izađe na ulice. Time je aludirao na gotovo 50 odsto glasova birača koji su njegovoj religioznoj „Stranci za pravdu i razvoj“ osigurali apsolutnu većinu u parlamentu.

Upravo se na tu činjenicu osvrnuo predsednik države Abdulah Gul kada je pokušao da smiri tenzije: demokratiju ne čine samo izborne pobede, kazao je Gul. A nakon razgovora s njim je i Erdoganov zamenik, Bulent Arinč, izjavio da je razlog za eskalaciju protesta preoštro postupanje policije protiv boraca za zaštitu prirode proteklog vikenda. Istovremeno se Arinč izvinio miroljubivim demonstrantima, kojima je prvobitno bilo stalo samo do spašavanja jednog malog parka u blizini centralnog istanbulskog trga Taksim od nepotrebnog građevinskog projekta. Bilo je to izvinjenje koje su opozicionari očekivali od Erdogana – ali on je previše nadmen za izvinjenja.

Možda će se to promeniti kada se vrati iz severne Afrike. Protekla noć je za islamski svet bila sveta noć, u kojoj je prorok Muhamed uzašao kod Alaha i vratio se na Zemlju s porukama mira. Sure u Kuranu koje je Muhamed zatim proširio, povezane su s milošću Alaha, koji je bio spreman na oprost svih grehova – osim pobune protiv njega samog.

Da li je Erdogan pravi musliman?

Erdogan doduše nije prorok, a nije ni uznesen na nebo, već je samo odradio jedno zemaljsko putovanje u Afriku. Ipak bi trebalo da iskoristi muslimansku veru u milost i pokuša da napravi preokret – prestane da vrši represiju protiv onih koji razmišljaju drugačije, protiv nezgodnih medija i protiv kritičara.

Predsednik i vicepremijer Arinč su mu utrli put. To je Erdoganova poslednja šansa za otklon od politike strogoće. Opozicioni front bi sigurno prihvatio pruženu ruku. Verovatno bi i dalje bilo onih koji prave haos i provociraju sukobe s policijom. Ali oni više ne bi pars-pro-toto predstavljali sve miroljubive protivnike i kritičare Erdogana. Turska policija se takođe mora izviniti zbog postupanja koje je nespojivo s propisima pravne države. Od velikog značaja je da se pozovu na odgovornost krivci za brutalnost protiv učesnika demonstracija. Erdogan ne bi trebalo da preza ni od toga da otpusti svoga ministra unutrašnjih poslova.

Ukoliko to ne uradi, rizikuje svoju verodostojnost i kao vernik, kao musliman. Nakon što su svetovni nosioci dužnosti, poput predsednika i vicepremijera, utrli put, Erdogan bi, ako ne popusti, delovao protiv zapovesti proroka Muhameda, koji je prema Kuranu objavio i propovedao milost Božiju.

Komentar: Baha Gungor
Odg. urednik: Nemanja Rujević