Turci sve češće sami peku rakiju

„Za početak nam je potrebna vruća voda“, objašnjava Vuslat Ozdemirhan. Njegova kuhinja je možda najmanja pivara u Istanbulu. Jednom mesečno on u specijalnoj plastičnoj kanti pravi – pivo. Slad, šećer, kvasac – to su neophodni sastojci. Uputstvo je skinuo sa interneta, a u međuvremenu se izvežbao. „Radim to pre svega da bih uštedeo. Alkohol je u Turskoj postao veoma skup – ja to sebi jednostavno više ne mogu da priuštim. Pivo koje sam pravim košta me samo četvrtinu onoga što bih platio u prodavnici.“

- pročitajte još: Joga za pivopije

Hiljade Turaka danas sami prave pivo, priča Vuslat. Iako to nije potpuno bezopasno. O pivu, penušavom vinu od jabuke ili omiljenoj rakiji od anisa, iskustva se razmenjuju na internet-forumima, dele se recepti i preporučuju arome. Vuslat se recimo odlučio za pivo s blagim ukusom kafe. Smesa koju upravo priprema mora da fermentira oko četiri nedelje i tek nakon toga može da se pije.

Povećan porez na alkohol

S obzirom na to da su Turci većinom muslimani, u toj zemlji od oko 80 miliona stanovnika prosečno se pije znatno manje alkohola nego u nekim drugim zemljama. U Nemačkoj je recimo potrošnja alkohola po glavi stanovnika pet puta veća. Ali, dok je osnivač moderne Turske Mustafa Kemal Ataturk koji je uveo sekularizam rado u javnosti popio po koju čašicu rakije, današnji predsednik Redžep Tajip Erdogan je pobožni musliman i nije pristalica alkohola. Njegova islamsko-konzervativna vlada proteklih godina stalno je povećavala porez na alkohol. Kod nekih pića na porez danas otpada dve trećine prodajne cene. Uz to je i inflacija prilično velika. Za mnoge Turke se izlasci u grad sve više pretvaraju u – čist luksuz.

- pročitajte još: Derviška rakija

To se vidi i po kafićima u evropskom delu Istanbula. Brojni vlasnici kafića žale se da im promet stalno opada. Borak Kočoglu je, istina, i dalje svake večeri iza šanka, ali on poznaje mnogo ugostitelja koji su zatvorili svoje kafiće. To nije ni čudo kod ovakvih cena, kaže. Jedna čašica rakije, recimo, danas košta dva do tri puta više nego pre par godina. „Stvari postaju sve gore. Porezi se povećavaju dva puta godišnje, nedavno ponovo. Zaista mi se čini da je vlastima cilj da zatvore barove i klubove. Možda se radi i o religiji.“

Ajran umesto rakije?

Iz Vlade kažu da njihova poreska politika nema nikakve veze s religijom. Ali predsednik Erdogan ne krije da bi mu kao tursko nacionalno piće draže bilo kiselo mleko „ajran“, nego rakija od anisa. I on se zalaže za strože zakone. Od 2014. u Turskoj je zabranjeno bilo kakvo reklamiranje alkohola. To važi za velike i male trgovce, supermarkete, kafiće i restorane. Proizvođači alkohola ne smeju da se reklamiraju kao sponzori, znak njihove firme ne sme da bude vidljiv. Scene u filmovima i televizijskim serijama na kojima se pije alkohol moraju da budu zamućene.

- pročitajte još: Turska - veronauka od prvog razreda

Od 2013. prodavnice više ne smeju da od 10 sati uveče do šest ujutru prodaju nikakav alkohol. Samo u kafanama i restoranima i dalje sme da se u svako doba konzumira alkohol. Kao razlog za zabranu vlada navodi zdravlje naroda. Kritičari nasuprot tome u strožim zakonima i višim porezima na alkoholna pića vide dokaze postepene, ali sve jače islamizacije zemlje.

U istanbulskoj četvrti Uskudar, gde žive brojni konzervativni muslimani, niko se ne žali zbog visokih cena alkoholnih pića. „Ja sam za potpunu zabranu“, kaže jedan mladi čovek. „Niko i ne bi trebalo da pije. To je štetno.“ Drugi se slaže s njim. „Trebalo bi da bude  više zabrana, da se zaštite naša deca.“ Islam zabranjuje konzumiranje alkohola, kaže jedna žena, koja upravo dolazi iz džamije, „ali svako bi trebalo da odluči za sebe.“

- pročitajte još: Kome smeta ako popijem pivo?

Slično razmišlja i Vuslat Ozdemirhan. On želi da i ubuduće sam odlučuje šta će da pije. Osim toga, uveren je: „Najslađe je ono što čovek sam napravi.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android