Turska: Veronauka od prvog razreda

Kad god Ajten (pravo ime poznato redakciji) ima malo vremena, svojoj deci čita kratke verske priče ili sure iz Kurana. Ova 35-godišnja muslimanka, koja je želela da ostane anonimna, vrlo ozbiljno shvata versko obrazovanje svoje četvoro dece. Međutim: „Posao i deca – teško je to postići“, kaže ona u razgovoru za DW. Zato se raduje planovima o reformi koje je najavio Nacionalni savet za obrazovanje: Tu spada i nastava o sunitskom islamu i to već od prvog razreda škole, umesto od četvrtog kao do sada. Osim toga broj časova veronauke bi se povećao sa jednog na dva sedmično.

U sporne predloge Nacionalnog saveta za obrazovanje spada i „vaspitanje o vrednostima“ u vrtićima. Deca u uzrastu od tri do šest godina bi između ostalog trebalo da dobiju opšte informacije o Kuranu, a nastava bi trebalo da počinje arapskim pozdravom Bismillah (U ime Boga). Osim toga, planom reformi je predviđeno da se u verskim školama – a iz godine u godinu se hiljade običnih škola pretvaraju u verske – uvede osmanski jezik kao obavezan, a u drugim školama kao izborni predmet.

Podeljeno raspoloženje među građanima

„Smatram da je veoma dobro da se deca još od malih nogu upoznaju sa sunitskim islamom. Tako se mogu zaštiti od fanatičnih i pogrešnih stremljenja islamista“, smatra Ajten. „Turska se graniči sa kriznim zemljama i granice su otvorene. Turska državna verska ustanova Dijanet bi trebalo da kontroliše nastavu", kaže Ajten. Ona takođe smatra da je neophodno i vaspitanje o vrednostima u vrtiću: „Mnoge porodice skoro da više nemaju vremena da svoju decu uče o pravim vrednostima.“

Ozlem Ozden, čije dete pohađa treći razred, na sve gleda potpuno drugačije. „Država i religija bi trebalo da budu odvojene. Država ne sme tako mnogo da se meša u versko vaspitanje dece.“ O svom sinu kaže: „Moj sin zna napamet neke sure iz Kurana, ali iz mog ugla još uvek je prerano za pravo versko obrazovanje.“ Ona smatra da bi sa tim trebalo početi tek kada deca imaju 15 ili 16 godina: „U tom dobu oni sami mogu da odluče da li žele dubok uvid u religiju ili ne. Bolje bi bilo da bude uveden drugi strani jezik, umesto intenziviranja veronauke i učenja osmanskog.“

U planiranu reformu obrazovanja spada i ukidanje nastave o alkoholnim pićima u srednjim stručnim školama za turizam i hotelijerstvo. Sektor gastronomije u Turskoj se neće pokoriti ovoj promeni, smatra Pelin Čakar, menadžerka u istanbulskom luksuznom lokalu Luca. „Ako škole učenicima ne ponude obrazovanje o serviranju i pripremi alkoholnih pića, onda ćemo ih mi sami obučavati.“

Deca koja ne postavljaju pitanja

Tu je u pitanju mnogo više od alkohola: Vlada želi da „socijalno preusmeri“ tursku mladež, kaže politikolog i kolumnista Čengiz Aktar. Njegova najveća kritika se odnosi na planirano intenziviranje verske nastave: „Tu je reč o potpuno ciljanom obrazovanju o sunitskom islamu, o indoktrinaciji“, kaže Aktar u razgovoru za DW. Dodaje da se mora uzeti u obzir da u Turskoj ne žive samo muslimani, kao i da među muslimanima nisu svi vernici. „Vlada želi da svoju versku doktrinu i svoju dogmu usadi u glave mladeži“, strahuje ovaj politikolog.

I turska opozicija jako kritikuje planove reformi. Time se tursko društvo vraća unazad, smatra Kemal Kilidždaroglu, predsednik najveće turske opozicione stranke CHP: „Odluka saveta cilja na to da se vaspitaju deca koja ne postavljaju pitanja.“

Predlozi Saveta za obrazovanje se kao preporuka šalju turskom Ministarstvu obrazovanja. Da li će biti sprovedeni zavisi od odluke ministarstva. Ali sve ukazuje da će biti tako: „Predlozi se tiču projekata na kojima mi već ionako radimo“, kaže ministar obrazovanja Nabi Avči.