Neverica, negodovanje, nerazumevanje, to su još i najblaže reakcije. Političari u Vašingtonu ne razumeju zašto Reks Tilerson ne putuje na sastanak ministara spoljnih poslova NATO. Umesto toga, početkom aprila on leti za Floridu. Tamo će razgovarati šefovi država Amerike i Kine. Izgleda da to ne može bez Tilersona, koji se pre nekoliko dana vratio iz Pekinga. Veze sa Kinom su za aktuelnu administraciju očigledno važnije nego veze sa saveznicima.
Drukčije se ova odluka ni ne može tumačiti. To je politički signal koji slabi NATO. Da i su Amerikanci bezuslovno privrženi transatlantskom odbrambenom savezu? Prošle godine, tokom predziborne kampanje, pojavile su se sumnje u to. Tramp je NATO okarakterisao kao „prevaziđen“ i istovremeno najavio bolje odnose sa Rusijom. Sada su on i njegovi ministri više puta podvukli da podržavaju NATO. Ali, Tilersonov nedolazak na sastanak ministara spoljnih poslova se ponovo postarao za skepsu.
Spekulacije o motivima
O pozadini te odluke spekulišu trustovi mozgova u Vašingtonu. Jasno: o nečem takvom ministar odbrane ne donosi odluku sam, već to radi unutrašnji krug moći u Ovalnoj sobi. Tamo očigledno raste nestrpljenje da se dočeka prvi spoljnopolitički uspeh predsednika Trampa.
Spoljnopolitički šah
Jer, drukčije nego što je najavljeno, Meksiko ipak neće platiti gradnju zida na granici sa SAD. I planovi da se rizikuje novi početak sa Rusijom i da se zajednički, na primer, u Siriji, napadaju položaji Islamske države, odgođeni su – iz unutrašnjepolitičkih razloga. Kongres istražuje moguće veze između Trampovog izbornog tima i Moskve. Dokle god to traje, neće biti pokušaja približavanja Kremlju. Sada ponovo raste i zategnutost u odnosu sa Iranom. Tramp preispituje i nuklearni sporazum sa Teheranom. Ali ne želi da istupi iz njega. Tako u bilateralnim odnosima vlada mešavina nepoverenja i čuđenja.
Ostaje Severna Koreja. Njen diktator Kim Džong-Un testira oboje: i nove rakete srednjeg dometa i lidersku snagu američkog predsednika. Naposletku, u predizbornoj kampanji Tramp je bio najavio da će u odnosu sa Pjongjangom pokazati manje strpljenja nego što je imao njegov prethodnik. Uslov za oštrije postupanje prema Kimu Džong-Unu je saglasnost Kine. Oko toga se Tilerson trudio prilikom posete Pekingu. Tramp će to takođe učiniti kada se sretne sa svojim kineskim kolegom po dužnosti. I pored toga, izgledi na uspeh su mali. Koliko god Kinezi bili nezadovoljni Kimom Džong-Unom: teško da će Kinezi dozvoliti da budu zloupotrebljeni kao alatka Vašingtona. I tako će Tramp i dalje morati da čeka na svoj prvi spoljnopolitički uspeh.