Srbi konstitutivni samo na papiru
31. maj 2018.
Hercegovačko-neretvanska županija, Zapadnohercegovačka i Posavska moraju da izmene pojedine odredbe svojih ustava i da tako omoguće punu konstitutivnost Srbima, pa tako i srpski jezik i ćirilično pismo. Time bi konačno trebalo da bude okončana borba žitelja srpske nacionalnosti za jednakopravnost.
Međutim, kako komentarišu njihovi predstavnici, od toga za sada nema ništa. Zato preovladava mišljenje da je to samo „papirna konstitutivnost“. Štaviše, oni smatraju da su izmanipulisani u apelaciji federalnog premijera Fadila Novalića, jer presuda suda podrazumeva i uvođenje termina „bosanski jezik“, umesto dosadašnjeg „bošnjačkog“.
Problem – bosanski jezik
„Otvoreno želim da kažem: ovo nam ništa ne znači, jer će i ova odluka Ustavnog suda, kao i sve dosadašnje, ostati mrtvo slovo na papiru zato što ne postoji politička volja da se bilo šta učini. Ali mi našu borbu, bez obzira na sve, nastavljamo. Delovaćemo ’po dubini’ – da putem demokratskih izbora dobijemo naše predstavnike“, kaže za DW Dušan Golo, predsednik Koordinacije srpskih udruženja u Mostaru.
On smatra da su težnje Srba za jednakopravnošću, srpskim jezikom i pismom, izmanipulisane – i to od Bošnjaka: „Mislim da se ne radi o iskrenoj nameri u traženju konstitutivnosti Srba u te tri županije, jer na kraju Apleacije stoji ’i uvođenje bosanskog jezika’. Preko naših leđa se želi da se reši i problem bosanskog jezika. Nemamo ništa protiv bosanskog ili bošnjačkog jezika, svejedno, ali motiv je upitan i ne osećamo da je to iskren potez. Utisak je da je sve urađeno ne zbog Srba, nego zbog bosanskog jezika. Preko Srba i srpskog jezika želi se da se progura i bosanski jezik. Šta su čekali 18 godina?“
Predstavnik mostarskih Srba Dušan Golo navodi i konkretan primer diskriminacije Srba kao jednog od tri konstitutivna naroda u BiH, a u Hercegovačko-neretvanskoj županiji: „Nedavno smo, želeći da registrujemo Koordinaciju kao pravni subjekt, otišli i do Poreske uprave i uredno, na ćiriličnom pismu, ispunili prijavu. Međutim, rečeno nam je da ne mogu da ispune prijavu na ćirilici, jer sistem je jedino na latinici. To sve govori o našoj ravnopravnosti. Ali presuda se mora izvršiti, i ništa više nego što piše u Apelaciji“, zaključuje Golo.
Bez kazni za nepoštovanje odluka suda
Ni Mile Marčeta, izaslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata iz Drvara u Klubu srpskog naroda u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH, ne smatra da će Srbi u tom entitetu uskoro imati prava kao Bošnjaci i Hrvati: „Pozdravljam ovakvu odluku Ustavnog suda, ali ne mislim da će se ona sprovesti. Nijedna odluka Suda nije se ispoštovala ranije, a neće ni sada. A ne poštuju se ni odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i nikada nije pokrenuto pitanje vitalnog nacionalnog interesa Srba u Federaciji BiH.“
Marčeta kaže da je nekada bio optimista po tom pitanju, ali da danas više nije: „Nema kaznene mere u ovoj zemlji za nesprovođenje sudskih odluka i niko te odluke ne poštuje. Kakva je to država gde se ne poštuju odluke najviših sudskih instanci? Običan građanin izgubio je proverenje u takvo pravosuđe. Jednom se zovete ’Bošnjak’, pa onda želite da vas zovu ’Bosanac’ i vaš jezik ’bosanski’. Nekada zna da se dogodi da neko nije Srbin, pa je po potrebi Srbin, a tako i Hrvat. To je pravi bućkuriš i u tome običan čovek ne može da se snađe.“
Klub srpskog naroda u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH sačinjavaju Srbi i iz SDP, Naše Stranke, Demokratskog fronta, NSRZB i Liberalne stranke, ali Marčeta kaže da Srbi imaju Klub Srba, ali da ga, zapravo, nemaju.
„Od jednakopravnosti veći problem bosanski jezik“
Ipak, mnogo manje je nezadovoljan Marčetin kolega u Klubu Slobodan Tomić. Taj izaslanik Narodne stranke radom za boljitak, jedan je od tek četrdesetak Srba u Širokom Brijegu, većinski hrvatskom gradu u većinski hrvatskoj Zapadnohercegovačkoj županiji. Tomić čestita na odluci Ustavnog suda i naglašava da je to trebalo uraditi i ranije. On smatra da za Srbe ima nade, ali ujedno vidi i, kako kaže, veći problem.
„Pre nekoliko godina uputili smo inicijativu za uvrštavanjem konstitutivnosti u Ustav Županije zapadnohercegovačke, ali zbog neusklađenosti s ustavom Federacije, to nije prošlo. Ipak, ma kako to sada izgledalo, a s obzirom na činjenicu da se ne sprovode odluke Ustavnog suda, ima nade da se i Srbi nacionalno i politički afirmišu. Ipak mislim da će tu veći problem biti bošnjački, odnosno, bosanski jezik, oko čijeg naziva se spore i sami bošnjački intelektualci“, kaže Tomić za DW.
Na pitanje da li je kao Srbin iz Širokog Brijega osetio diskriminaciju, Tomić odgovara: „Mi, Srbi dobijamo pomoć županijske vlade u izgradnji infrastrukture i ugroženost sam jedino osetio prilikom izboru za potpredsednika skupštine Županije. U svim ostalim segmentima nikada se nisam osećao ugroženo i imam sva prava kao i drugi građani ove Županije".
„Motivacija za Srbe i ništa više“
Sociolog i univerzitetski profesor Slavo Kukić deli mišljenje i skepsku hercegovačkih Srba oko sprovođenja još jedne presude Ustavnog suda, ali ipak zaključuje da se radi o malom koraku napred. „Sumnjam da će nadležna županijska tela u zakonskom roku od šest meseci učiniti nešto na sprovođenju presude Ustavnog suda i mislim da će sud morati ponovno da interveniše. Iskustva nas upozoravaju da se u ovoj zemlji ne poštuje ništa, pa ni odluke Ustavnog suda, već da su ideološke matrice koje sebi daju plemenske vođe neprikosnovene u odnosu na bilo šta drugo. Prema tome, presuda Ustavnog suda je dobrodošla što se tiče motivacije Srba, ali što se tiče etno-nacionalističkih vlasti – ne mislim da će one išta proizvesti“, zaključuje profesor Kukić.
Svojevremeno je potpredsednik Skupštine Hercegovačko-neretvanske županije Tomislav Martinović (HDZ), objašnjavajući zašto je njegova stranka, za razliku od SDA i SDP, protiv predloga promene županijskog ustava oko konstitutivnosti Srba, rekao: „Niko nije protiv Srba, ali takav način rešenja je licemeran i to bi za Srbe bila konstitutivnost samo na papiru. Posredi je politikanstvo i trebalo bi predložiti Ustav Županije koji bi bio zaista istinski realan“.
Po svemu sudeći, hercegovačke Srbe čeka dugačak put od jednakoparvnosti na papiru, do one koja je zaista realna.