1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Spomenik za pola miliona pobijenih Roma

Danas je u Berlinu svečano otkriven spomenik Sintima i Romima koji su pobijeni od strane nacista. U vremenu od 1933. do 1945. ubijeno je 500.000 evropskih Sinta i Roma. Ipak i danas ima velikih predrasuda prema njima.

U Rogendorfu kod Kelna dočekuje nas miris izgorelih drva. Dve vatre gore na kraju ulice. Žene ovde spremaju jelo, deca se igraju. Na trotoaru stoje muškarci. Ovde živi 18 porodica Sinta. Ne u prikolicama, već u kućicama, na severu Kelna. U bašticama ispred kuća – patuljci, omiljeni nemački ukras. Ispred prozora, saksije sa cvećem.

Muzičar Markus Rajnhard ovde stanuje od mladosti, kada je osnovano ovo naselje, početkom sedamdesetih godina. U to vreme bilo je sukoba sa stanovnicima koji nisu bili Sinti, a koje oni zovu Gadje. „Ovde u selu bile su tri kafane. Jedna čak sa natpisom 'Zabranjen pristup Ciganima'. To je naravno vlasnik brzo morao da ukloni, inače bi imao problema, ali ovde je bilo takvo raspoloženje, takve su bile suprotnosti“, priča Rajnhart.

I danas ima trvenja u ciganskom naselju, kako ga zovu, ali uglavnom zbog svakodnevnih stvari. Zbog vatre, na primer, koja gori skoro svaki dan. Ili zbog muzike. Jer, oni i dalje uglavnom žive napolju. Na proleće, neke porodice čija deca još ne idu u školu, kreću na put sa prikolicama. „Tu ima oko 20 do 30 kola. Putujemo u koloni. Svako veče sviramo. Plaču violine i gitare... Sedimo ispod drveća, lepo je“, priča Sekulo Štajnberger (80), najstariji stanovnik naselja.

Plaču kada Keln izgubi

Među sobom, stari i mladi govore romanes, jezik svojih predaka, koji su po svemu sudeći u 14. veku došli iz Indije u Evropu. Reč je o indo-germanskom jeziku, obogaćenom rečima iz celog sveta. Većina stanovnika Rogendorfa tečno govori i nemački. Često koriste nemačke reči. Na primer „krieg“ za rat. Ta reč u romanesu ne postoji, jer nikada nisu morali da brane nijednu naciju, kaže Markus Rajnhart. On ne voli politički korektan pojam Romi i Sinti. Više voli reč Cigani. „To je nemačka reč za nas. Ona je u Trećem Rajhu dobila negativno značenje. Meni se ta reč dopada. Ja se osećam i kao Nemac. Osećam se kao Kelnjanin. Kada Keln izgubi utakmicu, pola nas plače“, kaže Markus.

23.10.2012 deutschland heute Roma

Romi u Nemačkoj

Pored jezika, povezuje ih muzika. To je veza između starih i mladih. Markus Rajnhart muzicira od ranog detinjstva, kao i njegov slavni rođak Django Rajnhart. Ovaj gitarista je još za života bio legenda i dana danas važi za osnivača evropskog džeza. „Specifično za cigansku muziku je kako se svira. Django Rajnhart je svirao evergrin. To nije ciganska muzika. Ali, specifično je bilo kako je svirao. On menja način izvođenja, unosi osećanja – i to čini cigansku muziku. Mi učimo muziku kao što deca uče da govore. Gledaš kako stariji sviraju, i radiš to isto“, kaže Rajhart.

Priznanje žrtvama

Silvio Peritore, član Centralnog veća Sinta i Roma, povodom otkrivanja spomenika kaže da tu nije reč o upoređivanju broja žrtava i to šest miliona ubijenih Jevreja i pola miliona ubijenih Sinta i Roma. „Otkrivanje spomenika Sintima i Romima u Berlinu zapravo predstavlja priznanje žrtavama, to je odgovornost istorije kao rezultat holokausta“, kaže Peritore. Uprkos tom priznanju, Peritore kaže da Romi i Sinti i dalje nisu omiljeni u Evropi. Njih na ovom kontitentu ima 12 miliona i često su na marginama društva.

Bildergalerie Sinti und Roma

Jedan Rom odmah po oslobađanju iz nacističkog zatvora

U Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj uskraćena su im elementarna ljudska prava. Nemaju pristupa zapošljavanju, zdravstvenom sistemu i normalnim uslovima za stanovanje. Silvio Peritore smatra da Romi sada dolaze u Nemačku jer traže sigurnu ekonomsku osnovu za život dostojan čoveka i da je njihova nada razumljiva i opravdana. On je ubeđen da bi, kada bi oni dobili iste šanse za život kao i drugi, većina krenula putem kojim idu integrisani pripadnici društva.

Autori: A. Binder / M. Kine-Veljković / B. Gerc / J. Rose
Odg. urednik: Nemanja Rujević