1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sinti i Romi u savremenoj umetnosti

Kultura, način života i svakodnevica Sinta i Roma uglavnom su većini nepoznanica. Zato i ne čudi što ima mnogo predrasuda koje još o njima vladaju. Jedna izložba u Berlinu njihov život predstavlja na novi način.

Rad mlade umetnice Delen Le Bas Lov na veštice

Rad mlade umetnice Delen Le Bas "Lov na veštice"

U zemljama Evropske unije živi oko 6,2 miliona Roma i Sinta, dok ih u Evropi, prema najnovijim procenama, živi više od 11 miliona. U zavisnosti od toga u kojoj zemlji žive, Romi i Sinti se međusobno razlikuju prema religiji, jezicima i ekonomskom položaju.

U nekim evropskim zemljama taj narod živi neprekidno već vekovima. Samim tim predrasuda da je reč o nomadima koji se „seljakaju“ po Evropi ne drži vodu. Ipak, predrasude većinskog stanovništva oduvek su bile izvor diskriminacije i potiskivanja na rub društva.

Taj osnovni problem s kojim Sinti i Romi i danas žive u evropskim gradovima i selima, izdvojen je odmah na početku dvodnevnog kongresa „Ko je ovde ciganin?“, održanog u Berlinu i tokom kojeg je otvorena i nova izložba pod naslovom „Aspekti romskog načina života u savremenoj umetnosti“. Kongres i izložba su nastali pod pokroviteljstvom izdavačke kuća za kulturu „Alianc“ i Savezne kancelarije za političko obrazovanje u Berlinu.

Svakodnevne diskriminacije i nasilje

Detalj instalacije Lov na veštice

Detalj instalacije "Lov na veštice"

„Rom je isto čovek, ali u širem smislu“ ili „Cigani se razmnožavaju kao pacovi“ – to su samo neke od zastrašujućih rečenica koje je na otvaranju izložbe, iz jedne reportaže o Romima u Rumuniji, izdate pre samo 20 godina, pročitala Herta Miler. Dobitnica Nobelove nagrade za književnost izrazila je, međutim, i svoju bojazan da je taj tekst i danas na neki način aktuelan.

Naime, položaj Sinta i Roma nije ugrožen samo u zemljama poput Rumunije i Bugarske već i u drugim članicama Evropske unije. Prema istraživanjima evropskih organizacija za poštovanje ljudskih prava, oko 60 odsto Sinta i Roma svakodnevno doživljavaju diskriminacije kada je u pitanju radno mesto. Čak četvrtina njih svedoči o lošem ili nikakvom odnosu lekara i medicinskog osoblja prema njima, dok je oko 18 odsto pripadnika tog naroda češće doživelo pretnje zbog svoje etničke pripadnosti. Situacija je posebno dramatična u Mađarskoj gde je samo tokom 2009. godine ubijeno 11 Sinta i Roma.

Ceija Stoika, rad Čak se i smrt boji Aušvica

Ceija Stoika, rad "Čak se i smrt boji Aušvica"

Taj narod je i tokom nacističkog terora u Evropi doživio masovna uništenja i diskriminacije. No, za razliku od, primera radi, stradalih Jevreja koji su nakon rata priznati kao žrtve nacionalsocijalizma i genocida koji je nad njima izvršen, Romi i Sinti na to priznanje su čekali dugi niz godina. Tek je Helmut Šmit, bivši nemački kancelar, 1982. godine masovna ubistva pripadnika tog naroda proglasio takođe delom genocida na osnovi rasizma. Do tada je naime službeno važilo – za razliku od drugih, Sinti i Romi su u koncentracione logore slani isključivo zbog kriminalnih dela.

„Hotel Gelem“

Koje i kakve traume je ova nepravda izazvala i na potomcima ubijenih Roma u Evropi, prikazuje i niz radova na novootvorenoj izložbi. Tako Ceija Stojka, rođena 1933. godine u Austriji, koja je u Hitlerovim logorima izgubila roditelje, traume svog detinjstva izražava u nizu vrlo ekspresivnih akvarela pod nazivom „Aušvic je moj ogrtač“ i „Smrt sedi na krematorijumu“. Sličnim dramatičnim radovima nabijenim vrlo jasnim osećajima predstavlja se i njen brat Karl, samouki slikar koji je umetnost kao način suočavanja s prošlošću otkrio tek u poznim godinama života.

Na izložbi koja se može videti u berlinskom „Kulturhausu Betanien“, dvojica nemačkih umetnika, Kristof Vahter i Matias Jud, predstavljaju svoju tzv. intervenciju u urbanom prostoru pod naslovom „Hotel Gelem“. Projekt je nastao kao reakcija na sudbinu koju je doživela jedna romska porodica. Njih je jedna sumnjiva organizacija za humanitarnu pomoć izbacila iz stana nakon čega ljudima nije preostalo ništa drugo nego da se presele u Berlinski park i počnu život pod otvorenim nebom.

Projekt dvojice umetnika nudi naime isto to: ko želi može na neko vreme da proba da živi kao i spomenuti Romi i kao hiljade njihovih sunarodnika širom Evrope. „Hotel Gelem“ koji svoje ogranke ima kako u pomenutom Berlinskom parku tako i u jednom izbegličkom logoru na Kosovu, može se rezervisati preko interneta. „Garantujemo mnoštvo novih iskustava i zanimljivih susreta, ali isto tako i minimum komfora i udobnosti“, kažu umetnici. Ko želi može na neko vreme da proba da spava pod otvorenim nebom, na najjednostavnijim madracima ili pak u više nego zastrašujućim izbegličkim kampovima.

Kristof Vahter, Hotel Gelem

Kristof Vahter, "Hotel Gelem"

„Projektom smo prvenstveno želeli da skrenemo pažnju na sudbinu i nepravdu koju doživljavaju Romi u Evropi. Primera radi, uprkos protestima organizacija za humanitarnu pomoć i poštovanje ljudskih prava, oko 12.000 kosovskih Roma u Nemačkoj čeka gotovo sigurno izbacivanje iz zemlje i prisilan povratak na Kosovo u sledeće tri ili četiri godine“, kaže Kristof Vahter i dodaje: „Tamo ih, osim nesigurne budućnosti, ne čeka ništa“.

Autori: Zilke Bartlik / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković