Postoji li siguran put do sreće?

Istraživanje je trajalo 25 godina, a njegovi autori okupljeni oko SOEP-a (Nemačkog socio-ekonomskog istraživačkog panela) „nadgledalo“ je život 60.000 Nemaca. Jedan od zaključaka glasi: altruistički ciljevi važniji su od novca. Porodica, socijalne aktivnosti, religija, pa i posao, nazivaju se „dobrim mogućnostima“ na putu ka sreći.

Psiholozi već decenijama pokušavaju da pronađu odgovor na pitanje šta je siguran put ka individualnoj sreći. 70-tih godina se verovalo da su ljudi skloni, sami sebi da nametnu određeni nivo sreće, kojem bi se uvek vraćali, nezavisno od uspona i padova u životu. Naučnici to nazivaju „set point“ teorijom. Drugim rečima, do sada se uglavnom verovalo da na sreću u životu ponajviše utiče genetika u kombinaciji sa iskustvima u detinjstvu.

"Set point" teorija nije primenjiva kod svih

Gert Vagner je ekonomista, saradnik je nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja u Berlinu, ali i Maks Plank instituta. Jedan je od autora studije koja je nedavno objavljena u nemačkoj stručnoj literaturi. On tvrdi da bi se teorija "set point" mogla primeniti na polovinu stanovništva, ali ne i na drugu polovinu, zato što kod ovih drugih osećaj zadovljstva, tokom života, prolazi kroz određene faze i promene.

„Trećinu promena čine negativna iskustva. Bolesti, smrt nekog bližnjeg. Dve trećine promena su pozitivne, ali ipak deluju nekako manje“, kaže Vagner.

Rezultati najnovije studije pokazuju da je ljudima jednostavnije da budu nesrećni, nego srećni. Naročito ako u životu često doživljavaju neprijatne situacije. S druge strane, ljudima teže pada, kada osećaj zadovoljstva treba da poprave, donošenjem „pravih odluka“. Upravo je to segment istraživanja, koje naučnike najviše fascinira.

„Ono što je novo u našoj studiji je analiza izbora koju imate. A zatim i demonstracija da određeni izbori u životu imaju uticaja i da menjaju okolnosti.“

Važno je definisati prioritete?

To znači da je ono što su ljudi ionako skloni da definišu kao prioritet u životu, zapravo ključ uspeha na putu ka sreći. Zaključak ne predstavlja neko veliko iznenađenje, ali naučnici ipak poručuju:

„Društveni ciljevi su daleko važniji od materijalnih. Uostalom da biste bili zdravi, važno je da na tome i radite, tj. tako što biste mogli da se bavite sportom na primer.“

Zvuči logično – ali da li je zaista tako lako biti srećan? Gotovo svakog dana, svi se mi trudimo da budemo srećni. Radimo sve ono za šta verujemo da će nas činiti srećnim.

u nastavku: Izbegavajte neurotične

Sa naučnicima se slažu i građani Berlina:

- „Bavim se sportom i družim sa ljudima koji me čine srećnim.“

- „Ja se bavim muzikom. Pored toga, dosta vremena provodim sa svojom ćerkom. Bavimo se muzikom zajedno i provodimo dosta vremena napolju.“

- „Svakog jutra kada se probudim, prvih deset minuta provedem ležeći u krevetu, u meditaciji. A zatim popijem šolju čaja.“

- „Danas sam otkrio predavanja na Univerzitetu, za koja nisam znao i to me je učinilo srećnim, jer mi to nudi mnogo novih mogućnosti da nešto naučim.“

- „Ja sam srećna kada jedem čokoladu.“

- „Putovanja me čine srećnim, ali ne mogu da putujem non-stop.“

- „Kada znam da me neko voli, to me čini srećnim.“

Odnosi sa drugim ljudima su izuzetno važni. Profesor Vagner i njegove kolege, tvrde da neurotični partner u životu ujedno znači i izostanak osećaja sreće. Put do zdrave veze nije jednostavan, ali to nažalost nije bila tema ovog istraživanja. Profesor Jap Denisen ipak kaže:

„Ako ste navikli da budete u vezi koja nefunkcioniše, onda možete očekivati da će tako biti i ubuduće. Naravno da je važno razmišljanje o tome u kojoj meri mislite da zaslužujete boljeg partnera. Opšte je poznato da ljudi koji nemaju dovoljno samopouzdanja, na sebe obično ne gledaju kao na „dobru priliku“. Zato će se verovatno zadovoljiti sa onim što imaju.“

Suviše kompleksnih faktora

Praviti „dobre izbore“ u životu, kako biste bili srećni, nije jednostavno. Jer svaka odluka koju donosimo, zasnovana je na mnoštvu kompleksnih faktora. Ali profesor Denisen ističe da je u donošenju odluka važno težiti sreći.

„Mislim da se svi odlučuju za sreću. To je univerzalna stvar kod svih kultura. U kojoj meri će u tome uspeti to je naravno teško reći, ali prema nekim teorijama, osećaj sreće zavisiće u najvećoj meri od podrške okruženja.“

Teorije se menjaju

Uprkos novim saznanjima naučnika, pravi odgovor na pitanje šta je siguran put do sreće još uvek ne postoji, ali stručnjaci se sve više udaljavaju od klasičnog, dosadašnjeg objašnjenja. „U poslednjih deset godina teorije psihologa su se prilično promenile. U svakom slučaju mislim da smo se udaljili od set point teorije.“

S druge strane, profesor Denisen kaže da nije konstruktivno suprotstavljati se teoriji uticaja okruženja i genetike. Ti faktori i dalje igraju važnu ulogu u ostvarivanju sreće: „Uticaj okruženja i genetika igraju važnu ulogu u osećaju sreće. Jedno utiče na drugo. To primera radi znači da neki geni neće uticati na život pojedinca, zato što se rodio i živeo u potpuno drugačijim okolnostima.“

Drugim rečima, put do sreće ostaje komplikovan proces. Ali jedno je sigurno - to kako ćete se u životu osećati, ipak ponajviše zavisi od vas samih.

Autori: S. Nipard, J. Leon

Odg. urednik: M. Veljković