Poruka Srbiji sa Kipra | Politika | DW | 02.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Poruka Srbiji sa Kipra

Pored sveprisutne ekonomske krize, evrointegracije Zapadnog Balkana biće jedan od prioriteta nastupajućeg kiparskog predsedavanja EU. Iz Nikozije poručuju novoj vlasti Srbije: suočavanje sa greškama jedini put napred...

Poslednjih godina zemlje koje su preuzimale rotirajuće predsedavanje EU, počev od Švedske, preko Španije, ali i Belgije, Mađarske i Poljske, među svoje prioritete ubrajale i nastavak proširenja Unije. Danska, koja je upravo završila svoj šetomesečni mandat na čelu EU, među šest najvažnijih rezultata svog predsedavanja navela je upravo polje evrointegracija, davanje kandidatskog statusa Srbiji i početak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom:

„Tokom danskog predsedavanja mnogo pažnje smo posvetili evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana iako smo u EU imali unutrašnju krizu i probleme“, smatra danski ministra za evropska pitanja, Nikolaj Vamen:

„Ne treba zaboraviti da je birajući put demokratije, reformi i mira Zapadni Balkan izabrao evropski način. U pitanju je istorijska stvar. Ovaj deo sveta može u budućnosti zauvek da ostavi iza sebe problematičnu prošlost, ispunjenu ratovima i nasiljem i susedskim odnosima kakvi nikada neće biti deo EU.“

Zapadni Balkan među prioritetima Kipra

Kipar, koji je 1. jula preuzeo predsedavanje EU, kaže da će njihov moto u narednih šest meseci biti kretanje ka boljoj Evropi, Evropi koja će odgovoriti na potrebe svojih građana, ali i imati odgovarajuću ulogu u svetu. Svesni da u ovom trenutku klima nije najbolja ni u EU, ali ni na Kipru, iz Nikozije poručuju da ih to, kao ni činjenica da je u pitanju mala, jedna od najmlađih i članica EU koja po prvi put predsedava EU, neće omesti da ovo predsedavanje obave na pristojan, skroman ali ambiciozan način. Tako se među prioritetima predsedavanja koje je Kipar izložio u Briselu, pored sve prisutne teme izlaska iz ekonomske krize, našao i nastavak agende proširenja. On bi trebalo da bude zasnovan na zaslugama zemalja zainteresovanih za članstvo, striktnoj uslovljenosti, ali i razvoju:

„Island i Zapadni Balkan biće prioriteti za šestomesečno predsedavanje Kipra. Radićemo na već dogovorenoj Mapi puta i nadamo se da ćemo u decembru ostaviti unapređene dosijee za svaku od zemalja kandidata“, kaže za DW Joanis Kasulidis, nekadašnji ministar spoljnih poslova Kipra i član Evropskog parlamenta.

Suočavanje sa greškama put napred za Srbiju

Tako se do kraja kiparskog predsedavanja očekuje da BiH ispuni uslove iz Mape puta dogovorena tokom dijaloga na visokom nivou i od decembra dođe u situaciju da podnese verodostojan zahtev za kandidatski status. Crna Gora bi do decembra trebalo da prođe opsežnu dubinsku kontrolu, sa fokusom na vladavini prava, o čemu bi izveštaj trebalo da se Savetu EU podnese do kraja godine. Kada su evrointegracije Kosova u pitanju, zvanična Nikozija, koja nije priznala nezavisnost Kosova, kaže da će se tim pitanjem baviti kroz postojeći evropski radni okvir, bez uticaja nacionalne agende i uz opšte prihvaćen statusno neutralan pristup EU. Na pitanje kako se iz ugla Kipra vidi nova vlast u Beogradu, Kasulidis kaže da je izjavom predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, kojom on negira genocid u Srebrenici, napravljen korak u nazad:

„Nadam se da je to samo jedna prepreka na putu Srbije, jer govoreći iz iskustava moje zemlje i problema koje Kipar ima sa Turskom, ali i iskustva Nemačke i Francuske , koje su napravile ono što je danas EU, suočavanje sa greškama je najbolji način da se ide napred, a ne njihovo negiranje ili ubeđenje da greške nisu ni postojale“, zaključuje Kasulidis u razgovoru za DW.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković