1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zakoni danas, Evropa sutra

Skoro decenija je prošla od kada je zemljama Zapadnog Balkana na samitu u Solunu obećana perspektiva evropskog članstva. Zemlje Zapadnog Balkana umorile su se od duge „veridbe“, a nikako da čuju „svadbena zvona“.

U Briselu kažu da „mlada“ još uvek nije „položila sve ispite“, dok iz regiona poručuju „mladoženji“ da je previše izbirljiv i zahtevan. Posle skoro decenije čekanja i nastojanja, mnogi na Zapadnom Balkanu će reći da Evropa više nije tako magično privlačna, a neki se, razočarani, čak okrenuti populizmu i nacionalizmu. Istina je da se proces evrointegracija promenio i da je Evropa vremenom naučila lekcije iz prethodnih proširenja. Put do članstva sve je duži i teži, ali Evropska unija nije zatvorena tvrđava, a proširenje nije zakočen proces, poručuju iz Brisela.

Hrvatska je 9. decembra 2011. potpisala sporazum o priključenju EU

Hrvatska je 9. decembra 2011. potpisala sporazum o priključenju EU

„Evropska unija mora prvo da postane nacionalna agenda, da se oko tog pitanja napravi nacionalni i politički konsenzus u zemlji. Zatim da se ispune neophodne reforme i shvati da na putu do članstva u EU nema prečica“, kaže generalni direktor za proširenje, Stefano Sanino, citirajući poruku nekadašnjeg pokreta „Otpor“: „Zakoni danas, Evropa sutra.“

Balkan (uglavnom) stabilan, ne i EU

U međuvremenu i Evropa se menja. Hrvatska, koja bi trebalo da postane nova članica EU sledeće godine, neću ući u onakvu Evropu sa kakvom je počela pristupne pregovore. I dok smo navikli da se govori o „raskrsnicama“ na kojima se stalno nalaze zemlje Zapadnog Balkana, situacija je sada drugačija, smatra stručnjak za Balkan, Tim Džuda:

„Sada su zemlje Zapadnog Balkana uglavnom stabilne. Znaju gde idu, usmerene su ka Evropskoj uniji. Ono što ne znamo, to je kakva će biti EU. I dok su u prošlosti neke od zemalja Zapadnog Balkana bile označene kao ’crne rupe’ Balkana, sada je to članica same EU – Grčka.“

Ipak kriterijumi za ulazak u Evropsku uniju su poznati. Na konstataciju da Brisel stalno „dopisuje nove uslove“, iz Evropske komisije odgovaraju da postoji zajednička baza za sve zemlje, a da zatim dolaze „dodatni elementi“ koji zavise od specifičnosti svake zemlje ponaosob.

Politikanstvo sputava reforme

Crna Gora trenutno ima najveće šanse da postane sledeća članica EU od svih zemalja regiona, to je potvrdio i komesar File (levo)

Crna Gora trenutno ima najveće šanse da postane sledeća članica EU od svih zemalja regiona, to je potvrdio i komesar File (levo)

Dok evropski zvaničnici ne žele da spekulišu ni imenima ni vremenima, evropski analitičari smatraju da, posle Hrvatske i verovatno Islanda, Crna Gora ima najviše šansi da postane sledeća članica Evropske unije, i to oko 2020. godine.

Istovremeno se naglašava da Srbija ima jak administrativni kapacitet i mogućnost da sustigne svog suseda, koji upravo počinje pristupne pregovore o članstvu, ali da je otvoreno pitanje Kosova nešto preko čega Evropa neće preći, niti „primiti još jedan Kipar u svoje članstvo“. Slično može da važi i za nerešena unutrašnja pitanje Bosne i Hercegovine, jer dok otvorena pitanja postoje, politika će uvek biti ispred reformi. A reforme opet nisu tu zbog samog članstva u Evropskoj uniji, već zbog izgradnje moderne države koja će na valjan način zanti da se postavi u sve komplikovanijem globalnom okruženju.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković