Nacionalizam: paravan za bogaćenje
18. april 2018.
Pojedine političke partije u Bosni i Hercegovini, među kojima je i Stranka za BiH (SzBiH), smatraju da je nedavni Mostarski sajam bio u funkciji pritiska na bošnjačke političke lidere kako bi se usvojile „Čovićeve izmene Izbornog zakona“. Za kritičare je Mostarski sajam bio „srpsko-hrvatski samit“ na kojem se, bez prisustva ključnih bošnjačkih lidera i pod dirigentskom palicom Evropske unije, tražilo usvajanje izmena Izbornog zakona, koje vode u nove podele u BiH, odnosno izmene koje po svaku cenu želi lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović.
- pročitajte još: Skrivene namere Srbije i Hrvatske?
Mostarski susret Aleksandra Vučića i Andreja Plenkovića, „uz asistiranje Milorada Dodika i Dragana Čovića“, SzBiH okarakterisala je kao nastavak politike podele BiH koju su devedesetih godina prošlog veka zagovarali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman. „Uz prenemaganje o miru i evropskim vrednostima, očigledno je da se radi o pokušaju da se zada konačni udarac državi BiH i to u formi pritiska za usvajanje Čovićevog Izbornog zakona, koji je de facto podela države na tri dela“, navode iz SzBiH.
Ne ekonomija, nego politika
Univerzitetski profesor i doktor socioloških nauka Slavo Kukić kaže da zbog budućnosti Mostarskog sajma tu manifestaciju ne bi trebalo pamtiti po političkim porukama, nego po onima koji na njemu žele da predstave svoje proizvode i usluge. „Ne želim da spekulišem da li je ambicija učesnika mostarskog susreta bila razgradnja i dodatne podele BiH, ali da su njegovi efekti na tom tragu, to uopšte nije sporno. Prisustvo bugarskog premijera na sajmu, dakle premera zemlje koja predsedava EU, ne znači automatski i podršku EU diskriminatorskim zahtevima u izmenama Izbornog zakona od strane HDZ i Dragana Čovića, iako njegovo prisustvo tamo može da bude shvaćeno i na taj način“, kaže Kukić za DW.
„Ja, međutim, želim da verujem da je Evropska unija tim činom želela da još jednom poruči kako je BiH mesto u EU. Ono, pak, što jeste problem, to je činjenica da se EU okreće od političkih, prema ekonomskim pitanjima BiH u procesu njenog integrisanja u EU. A to je, ako se mene pita, potpuno pogrešan pristup. I, prema mom sudu, EU mora težište svoga pritiska da vrati tamo gde su i uzroci svih muka u BiH – u sferu politike“, ističe profesor Kukić.
Neiskreno opredeljenje za reforme
Novinar Bosanskohercegovačke radio-televizije (BHRT) Benjamin Butković smatra da susret u Mostaru ne bi trebalo doživljavati kao nastavak politike Milošević-Tuđman. „Pre će biti da je to još jedna kockica u dnevno-političkom mozaiku balkanskih ’kafanskih nadmudrivanja’ u kojima svaki od učesnika ima neki svoj cilj. Izostanak zvučnih bošnjačkih imena na tom sastanku očigledan je odgovor na unutrašnje političke razmirice i ne predstavlja nikakvu poruku ni regionalnim, ni evropskim zvaničnicima. Za nove sastanke na osnovima politike Milošević-Tuđman u ovom trenutku ne postoji povoljno međunarodno okruženje“, ocenjuje Butković za DW.
- pročitajte još: Mostarski Srbi u zemlji apsurda
Butković veruje da je politička kriza u BiH „ukorenjena u nepriznavanju države“, ali ne kao njenog političko-teritorijalnog određenja. „Vladajuće stranke u BiH ne priznaju državu kao aparat upravljanja i stvaranja reda i sistema. To dakle nema veze s ideološkim otklonom, niti sa patriotizmom. Svi resursi u državi su izborni plen, a rukovodeće funkcije u javnim ustanovama su poluge bogaćenja pojedinaca ili interesnih grupa. Njihovo bilo kakvo opredeljenje za reforme je neiskreno, posebno onima koje uvode evropske tekovine u život građana BiH, jer na taj način gube moć. Različita viđenja budućnosti BiH isključivo su metod stvaranja privida nacionalnog neslaganja o osnovnim pitanjima kako bi se iza paravana okončale privatizacione pljačke i raskrčmilo još ovo malo kvalitetnog kapitala u Bosni i Hercegovini“, zaključuje Butković.