Mursi odbacuje ultimatum | Politika | DW | 03.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Mursi odbacuje ultimatum

Nekoliko časova uoči isteka ultimatuma koji je egipatska vojska dala predsedniku Mohamedu Mursiju, čini se da od smirivanja situacije i dogovora sa opozicijom nema ništa.

Najmanje sedam ljudi poginulo je juče (2.7.) u Kairu u sukobima pristalica i protivnika islamističkog predsednika Mohameda Mursija, izjavili su bezbednosni i bolnički zvaničnici. Sukobi su izbili dan uoči isteka roka koji je vojska dala Mursiju i opoziciji da prevaziđu razlike.

Mursi je međutim sinoć, u obraćanju preko televizije (fotografija gore), rekao da nema nameru da se povuče i pozvao vojsku da povuče svoj ultimatum. Kasnije je na svom nalogu na „Tviteru“ naveo da odbacuje sve „diktate“, bez obzira da li dolazi iz zemlje ili inostranstva.

Ultimatum vojske

U haos koji poslednjih dana vlada Egiptom uključio se prethodno i američki predsednik Barak Obama. On je, kako je saopštila Bijela kuća, u telefonskom razgovoru Mohamedom Mursijem svom kolegi preporučio da demonstrantima izađe u susret. „Predsednik Obama ohrabrio je Mursija da napravi određene korake i da pokaže da može da reaguje na zahteve opozicije“, saopšteno je iz Vašingtona. Američki predsednik je naglasio da se trenutna kriza u Egiptu može rešiti samo političkim putem.

Vojnici ispred predsedničke palate u Kairu

Vojnici ispred predsedničke palate u Kairu

To je možda i poruka egipatskim generalima koji su političkim strankama u ponedeljak (1.7.) dali ultimatum za rešavanje političke krize, a koji ističe danas (3.7). Pritom se vojska izričito stavila na stranu demonstranata koji traže smenjivanje Mursija. U slučaju da se situacija ne reši, vojska će, kako je poručeno, postupiti shodno svojoj „nacionalnoj i istorijskoj odgovornosti“. Agencije prenose da vojska planira da suspenduje Ustav koji podržavaju islamisti, i raspusti parlament. Uz vojsku, koja naglašava da se ne radi o pretnji pučem, stala je i policija.

Demonstranti su u noći sa ponedeljak na utorak zapalili i sedište stranke Vasat koja važi kao političko krilo islamsko-konzervativne organizacije Muslimanska braća. Širom zemlje beleže se sukobi protivnika i pristalica predsednika Mursija. Opozicija vladajućoj stranci i predsedniku Mursiju prebacuje potpuni izostanak ekonomskih uspeha kao i galopirajuću islamizaciju zemlje. Opozicija je najavila da će nastaviti sa demonstracijama sve dok Mursi ne ode sa funkcije i ne budu bili raspisani novi izbori.

Potrebna politička stabilnost

Egipatski komentatori smatraju da je Egipat potpuno podeljena zemlja. Tokom tzv. „Arapskog proleća“ 2011, na trgu Tahrir, protiv vladavine tadašnjeg predsednika Hosnija Mubaraka, zajednički su protestovali pripadnici svih socijalnih slojeva i verskih opredeljenja. Danas, dve godine kasnije, od tog nacionalnog jedinstva nije ostalo ništa. O nekom dijalogu između sukobljenih strana više nema govora. Demonstranti odavno više ne traže samo reforme, već isključivo Mursijevu ostavku.

Gamal Soltan sa Američkog univerziteta u Kairu, prebacuje Muslimanskoj braći pojačanu islamizaciju državnog aparata. „Mnogi građani, pogotovo hrišćanski Kopti, ali i šiiti, osećaju se kao građani druge klase“, kaže Soltan u razgovoru za Dojče vele. Mnogi Egipćani, pogotovo oni koji žive u većim gradovima, odbacuju i novi Ustav koji, prema njihovom mišljenju, islam previše gura u prvi plan. Ustav su na referendumu građani prihvatili, ali opozicija, zbog niske izlaznosti na referendumu, Ustav ne smatra legitimnim. Na udaru kritike nalazi se i kulturna politika koja je pod sve većim uticajem konzervativnog islama.

Podeljena zemlja – pristalica predsednika Mursija

Podeljena zemlja – pristalica predsednika Mursija

Problem je, međutim, i nedostatak političke kulture. Mnogi tako demonstrantima prebacuju da su odbacili svaki pokušaj dijaloga sa predsednikom Mursijem. A ideološke borbe potkrepljene su i trenutnom ekonomskom krizom. Reforme dogovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom zapinju, a država sve teže finansira i subvencije prehrambenih namirnica.

Glavni problem ipak ostaje politička nestabilnost. „Ukoliko se politička situacija poboljša i sa privredom će krenuti nabolje. Egiptu je potrebna politička stabilnost“, kaže ekonomista Ahmed Kamali.

Autori: Kersten Knip / Nenad Krajcer (agencije)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković