Ultimatum vojske - put do smirivanja situacije?

Noje osnabriker cajtung: „Egipat se ljulja na ivici provalije i izgleda da se to ne može zaustaviti. Dok vatreni protivnici režima žele da predsednika nateraju na ostavku putem ultimatuma, Muhamed Mursi i ne pomišlja da oslobodi put do novih izbora. Između dva tabora su nepremostive razlike. Nasilni incidenti su jasno upozorenje. Bes u narodu je snažan, ali je snažna i Mursijeva nepomirljivost. Sve je više znakova da se podrška predsedniku osipa, kako u narodu, tako i u vladi. Kao i tokom revolucije pre dve i po godine, moćni oficiri biće jezičak na vagi. Kada su se ljudi pobunili protiv Hosnija Mubaraka, to su učinili uz dopuštenje vojske. U toj uzavreloj situaciji, vojska je jasno stavila do znanja da neće trpeti dalju destabilizaciju. Ona protivnicima daje samo malo vremena da se dogovore. To je šamar za Mursija i pokazuje da su generali ti koji vuku konce. Oni neće dopustiti slom zemlje. Preuzimanje vlasti od strane vojske, kao prelazno rešenje, ne bi bilo ni u interesu Muslimanske braće, ni opozicije. Ali to je možda jedina mogućnost da se spreči građanski rat.“

Hesiše niderzeksiše algemajne iz Kasela: „Ideološki deo sukoba – islamisti protiv demokrata – samo površno objašnjava prave izvore napetosti. Niko ne voli da čeka u redu ispred prodavnice, svejedno da li je u pitanju musliman, slobodni mislilac, bloger, Kopt ili seljak. Svi Egipćani pate zbog inflacije. Veliki državni troškovi, naduvana administracija i ogromne subvencije opterećuju privredu. Sada postoji samo jedna institucija koja može da razbije začarani krug nemira, štrajkova i kriminala – a to je vojska. Njen ultimatum Mursiju stuže u poslednjem trenutku. Sve ukazuje na to da je odgovornost previše za Mursija. Drugo je pitanje da li vojska može da dovede do pomirenja.“

Hanoveriše algemajne cajtung smatra da vojska traži puno: „Generali žele da postignu ono što se čini nemogućim: naime, sukobljene strane bi trebalo da priđu jedna drugoj, možda i da sklope široku koaliciju za Egipat, i to što pre to bolje. Ako taj plan propadne, pokazaće se da su u bili u pravu ljudi koji veruju da je Egipat izvor budućih ratova i terorizma.“

Istovremeno, Rajniše post donosi komentar pod nazivom „Mursi mora da ostane“: „Oterati Mursija sa vlasti – to ne može da bude rešenje. Naravno, protest je više nego razumljiv: Mursi je pogoršao probleme Egipta tokom svoje prve godine na vlasti. Kandidat Muslimanskog bratstva se, naročito kada je reč o ekonomiji, pokazao kao sasvim nesposoban. Predsednik pokazuje elan samo kada pokušava da svoju moć, koju je dobio demokratskim putem, zacementira svim mogućim nedemokratskim trikovima i to za vjeki vjekov. Ipak, Mursijev pad bi zemlji doneo više štete nego koristi: Egipat bi mogao da nepovratno sklizne u haos. Mursi, dakle, mora da ostane na vlasti, makar u početku, ali uz uslov da pokuša da pronađe zajednički jezik sa svojim protivnicima, da čini ustupke i da se više ne ponaša kao samopostavljeni paša. Za Mursija bi trebalo da predstavlja upozorenje to što se njegova vlast urušava i što mu i vojska postavlja ultimatume. I to je možda poslednje upozorenje.“

Berlnski Velt situaciju vidi sasvim drugačije: „Ko može da bude osoba koja će integrisati novi Egipat? Jedno je sigurno – to nije Mursi […] Opozicija očigledno ne želi da shvati da je Egipat van velikih gradova duboko islamska zemlja. Ako se religiji ne dozvoli određen uticaj u društvu – zakonski ograničen prostor – Egipat neće naći mir. Vreme je da se nešto nauči. Na obe strane.“

Zidvest prese podseća da je Mursi nameravao da u novi egipatski ustav uvede elemente islamskog verskog zakona: „Čini se da svi, u okruženju predsednika Mohameda Mursija, vide koliko je sati. Milioni ljudi su režimu Muslimanske braće pokazali crveni karton. Milionima je preko glave religioznih propisa. Sada se vidi i u Egiptu, isto kao i u Turskoj, da politički islam, sa svojim aspiracijama, polariše društvo, i da može da dovede do rascepa u državi. Ljudi, poput Erdogana u Turskoj i Mursija u Egiptu, žele da, uz pomoć države, od svojih zemljaka naprave bolje muslimane. Za to će jednog dana morati da plate ceh. Za Muslimansku braću, to može da se desi već ove nedelje.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković