Loto popularan i u Evropi

U zemljama Evropske unije, ali i u drugim državama, loto je, generalno posmatrano, izuzetno popularan, budući da se godišnje u Evropi zabeleži skoro 50 milijardi uplata, kaže Hansjorg Heltkemajer, iz organizacije Evropske lutrije. Ovo je svakako u poslednje dve godine pojačano i ekonomskom krizom, naročito unutar Evropske unije.

„Postoje značajne razlike među državama. U Grčkoj, Španiji ili na Kipru, pojedinac u proseku uplaćuje više od dve stotine evra godišnje. S druge strane ima i država gde se troši manje od 10 evra po glavi stanovnika, kakve su na primer Bugarska, Rumunija ili Srbija. Dakle u proseku, to iznosi, na evropskom nivou, sto evra po glavi stanovnika u loto igrama“, kaže Heltkemajer.

To znači da je nivo uplata u Srbiji 10 odsto od prosečnog nivoa u Evropi. Popularnost igara na sreću zavisi od toga kolikim budžetom raspolažu igrači u različitim državama, ali i od njihove loto-kulture, kaže Heltkemajer. „Sve zavisi od toga kako su ljudi naučili da se odnose prema igrama na sreću – da li je to njihov dnevni izvor novca ili je reč o zabavi i obliku socijalizacije“, procenjuje Heltkemajer.

Društveni značaj igara na sreću

Osim individualnog zadovoljstva koje stiču samim učešćem, ljudi na ovaj način mogu i da ulažu novac u čitavo društvo, budući da su državne lutrije obavezne da deo novca daju u socijalne svrhe. Države su u obavezi da zakonski regulišu lutrijsko poslovanje i da imenuju organizacije koje će prikupljati novac i voditi računa o regularnosti takmičenja, kao i kasnijoj isplati.

U Nemačkoj, ukupni fond koji državna lutrija primi, deli se na tri dela. Polovina ide u nagradni fond. Jedan deo ostaje lutriji, dok se 40 do 45 odsto ulaže u društvene projekte. „Taj novac ne ide državi, već se, preko lutrijske fondacije, uplaćuje na račune mnogobrojnih društvenih fondacija“, dodaje Heltkemajer.

U svakoj državi u Evropi ovaj sistem je uređen drugačije. Nemačka bi, pogotovo zbog izraženog socijalnog značaja, mogla da posluži kao primer mnogima, budući da država ima potpuni monopol nad igrama na sreću. Druge države su se odlučile da izdaju dozvole kako bi imali bolji uvid ko je sve deo ovog tržišta.

U nastavku:

Teška borba protiv prevara i pranja novca

Neizbežno pitanje, kada govorimo o igrama na sreću jeste i ono koje se odnosi na mnogobrojne slučajeve prevara, nameštaljki i korupcije. U Evropskoj uniji, već nekoliko godina vodi se rasprava o tome – da li bi kontrola igara na sreću trebalo da bude u rukama država ili same Unije.

„Jedna strana u ovoj raspravi nastoji da predstavi igre na sreću kao normalan biznis. To bi podrazumevalo da dozvola za jednu, važi i u drugim državama. Ipak, za sada se drugo stanovište čini ispravnijim. Ono podrazumeva da svaka država pojedinačno organizuje sistem igara na sreću, a sve zbog teškoća oko sprečavanja prevara i pranja novca“, kaže Hansjorg Heltkemajer, iz organizacije Evropske lutrije.

U poslednje vreme sve su razvijenije igre na sreću putem interneta, koje nije lako kontrolisati. Osim na internet portalima, česti su i primeri prevara putem elektronske pošte, u kojoj najčešće piše da ste dobitnik nekog milionskog iznosa, ali da bi za to trebalo najpre da uplatite neku manju sumu novca na određeni račun. Drugi oblik je da se od pojedinca zatraži da dostavi navedenoj organizaciji broj svog računa u banci. I, dok on onda očekuje da mu novac „legne“ na račun, prevaranti bez problema „ubiraju plodove svoje ideje“, ostavljajući prevarenog bez novca.

Kako zabraniti neki sajt?

U Evropskoj uniji protiv ove pošasti bore se upozorenjima, kada uoče da je neka grupa ljudi organizovala prevaru, ali „to u mnogome zavisi i od same države i njenog zakona. Dakle, moguće je da se takvi oblici prevara zaustave. Mnoge internet stranice nemaju dozvolu. Zato država može da traži od provajdera da zabrani korisnicima pristup određenim stranicama“, napominje naš sagovornik.

Ali, do takvog oblika zabrane nije lako doći u liberalnoj Evropi.

„Mi u Evropi volimo slobodu. I volimo da isprobamo sve. Tako da blokiranje i nije tako interesantno. Drugi način, jeste da se zaustavljaju transferi novca preko, recimo nemačkih ili srpskih banaka na, na primer, Kajmanska ostrva“, objašnjava član glavnog odbora Evropske lurtije.

Iz toga proističe da je zapravo bolje da država pokreće legalne oblike igara na sreću, što naš sagovornik smatra i poprilično smešnim, ali jedino ispravnim. Jer, to bi bio najefikasniji način da se spreče ilegalni oblici klađenja i igara na sreću.

„Što je lutrija više u rukama države, manje su šanse da ovaj sistem zapadne u ruke drugih ljudi. Zato u Nemačkoj postoje posebni sistemi i sigurnosni standardi, koji sprečavaju bilo kakva nameštanja izvučenih brojeva, i to kontroliše posebno vladino telo“, zaključuje Hansjorg Heltkemajer.

Autor: Relja Božić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković