Ekonomsko izvlačenje Ex-YU „sedmice“?

Lutrije država, koje su do 1990. godine sačinjavale Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, održale su nedavno u Sarajevu sastanak na kome je razmatrana mogućnost započinjanja projekta zajedničke (jedinstvene) lutrije.

U Državnoj lutriji Srbije ne žele da komentarišu ideju niti da spekulišu o datumu i uslovima započinjanja ovog projekta. Predstavnici srpske lutrije prisustvovali su nedavnom sastanku nacionalnih lutrija u Sarajevu. U kratkom saopštenju navodi se da se „na projektu radi od 2007. godine i da je to bio jedan u nizu sastanaka na kome se ideja razrađuje“. U saopštenju se još dodaje da je sve još u fazi pregovora.

Bez lutrije Kosova

Ipak, u toj organizaciji su nam rekli da je zvanično potvrđeno da će u sprovođenju te ideje biti uključene lutrije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Srbije, ali ne i lutrije Kosova, kako su pisali neki sarajevski mediji. Ova ideja stara je jednu deceniju, ali sa ozbiljnim razgovorima se počelo tek prošle godine. „Do prve konkretizacije i utvrđivanja tehničkih detalja moraćemo da sačekamo oktobar mesec“, saznajemo u Državnoj lutriji Srbije.

Uzdržanost u komentarima pokazali su i predstavnici svih ostalih lutrija, osim predstavnika takve organizacije u Bosni i Hercegovini. „Ovde nije reč o ujedinjavanju. Reč je o ekonomskom interesu državnih lutrija koje žele da prevaziđu ograničenja njihovih nacionalnih tržišta“, rekao je Edem Pašukan, direktror Lutrije BiH za agenciju „Rojters“.

Ukoliko i zvanično bude postignut sporazum o početku zajedničke igre na sreću, ugovore će morati da odobre državni regulatori svake od lutrija, odnosno vlade. Za sada se kao datum eventualnog početka održavanja zajedničke lutrije ovih država spominje sredina 2011. godina, o čemu je govorio i sam Pašukan.

Osim u BiH, i u Sloveniji i Hrvatskoj zvaničnici su potvrdili da postoji interes za taj projekat.

I dok zvaničnici državnih lutrija i dalje pregovaraju, koncept igre već je ustanovljen. Fondovi i nagrade biće obračunavani u nacionalnim valutama, a osnovna valuta biće evro. Cena učešća u igri i iznos dobitaka biće jedinstveni. Koristiće se osnovni model već dobro poznatog loto-a, s tim da je za sada najizvesnije da će biti korišćen sistem 5 od 50. Dakle, za osvajanje glavne novčane nagrade biće potrebno da se pogodi pet brojeva.

Osim verovatnoće za glavnu nagradu, ova igra će takođe nuditi više šanse za manje dobitke nego sadašnji loto. Ipak, postavlja se i pitanje, koliko je zaista realno da ovakav oblik organizacije zajedničke lutrije donese ekonomske koristi za države učesnice i njihove građane.

Bez velikog ekonomskog efekta

Polazna osnova jeste da se sa većim brojem učesnika povećava i glavna nagrada. S druge strane, države potpisnice bi trebalo da ravnopravno raspodele zarađen novac, kaže za Dojče vele, Vladimir Gligorov, ekspert Bečkog instituta za međunarodno upoređivanje ekonomija.

„Po teriji verovatnoće, svako bi onda trebalo da dobije onoliko koliko je i uplaćivao“, objašnjava Gligorov, i dodaje: „Naravno, pretpostavka je da će više ljudi kupovati lozove u Srbiji, nego u Sloveniji. Jer, obično se lozovi više uplaćuju u siromašnijim oblastima. Tu se onda postavlja pitanje – kako će se deliti nagrade? Ukoliko se dobit bude delila u odnosu na to koliko je novca prikupljeno u svakoj državi pojedinačno, a ne na neki drugi način, svako bi mogao da računa na proporcijalnu dobit.“

Najave o ekonomskoj koristi državama pojedinačno i uticaj na brži tok evropskih integracija, Gligorov vidi kao deo političkog marketinga. A, razlog zašto su sve države pokazale zainteresovanost jeste u tome „što je tu povećan prihod za državni budžet.“

„Lutrije se obično tako i organizuju, da jedan deo prihoda direktno ide državi. To onda, naravno, ima i neku korist i za same građane, jer ono što se zaradi na lutriji ne mora da se zaradi putem poreza. Ipak, neki veliki ekonomski efekat lutrije nije realan.“

Gligorov kaže i da bi pri razmatranju ukupne koristi za građane trebalo uzeti u obzir, ne samo deo koji bi država direktno uzimala, već i neizbežnu korupciju.

„Da li se novac troši dobro ili loše, i to da li se krade, nema mnogo veze sa samim izvorom prihoda. Budući da bi ovo bio međunarodni projekat, bilo bi možda zato i teže da se organizuje neka masovna korupcija, jer svaka od učesnica kontroliše drugu državu. Ali, naravno, takvi problemi uvek postoje“, zaključuje Gligorov.

Autor: Relja Božić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković