1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Loto popularan i u Evropi

Nedavne najave o pokretanju zajedničke lutrije država sa prostora bivše Jugoslavije, podstakla nas je da istražimo koliko su igre na sreću popularne u EU i na koji način se bogate države bore protiv brojnih prevara.

default

Evropljani prosečno godišnje uplate 1.000 evra za loto

U zemljama Evropske unije, ali i u drugim državama, loto je, generalno posmatrano, izuzetno popularan, budući da se godišnje u Evropi zabeleži skoro 50 milijardi uplata, kaže Hansjorg Heltkemajer, iz organizacije Evropske lutrije. Ovo je svakako u poslednje dve godine pojačano i ekonomskom krizom, naročito unutar Evropske unije.

„Postoje značajne razlike među državama. U Grčkoj, Španiji ili na Kipru, pojedinac u proseku uplaćuje više od dve stotine evra godišnje. S druge strane ima i država gde se troši manje od 10 evra po glavi stanovnika, kakve su na primer Bugarska, Rumunija ili Srbija. Dakle u proseku, to iznosi, na evropskom nivou, sto evra po glavi stanovnika u loto igrama“, kaže Heltkemajer.

To znači da je nivo uplata u Srbiji 10 odsto od prosečnog nivoa u Evropi. Popularnost igara na sreću zavisi od toga kolikim budžetom raspolažu igrači u različitim državama, ali i od njihove loto-kulture, kaže Heltkemajer. „Sve zavisi od toga kako su ljudi naučili da se odnose prema igrama na sreću – da li je to njihov dnevni izvor novca ili je reč o zabavi i obliku socijalizacije“, procenjuje Heltkemajer.

Društveni značaj igara na sreću

Lotto-Jackpot in Italien geknackt

Popularnost igara na sreću zavisi od toga kolikim budžetom raspolažu igrači u različitim državama

Osim individualnog zadovoljstva koje stiču samim učešćem, ljudi na ovaj način mogu i da ulažu novac u čitavo društvo, budući da su državne lutrije obavezne da deo novca daju u socijalne svrhe. Države su u obavezi da zakonski regulišu lutrijsko poslovanje i da imenuju organizacije koje će prikupljati novac i voditi računa o regularnosti takmičenja, kao i kasnijoj isplati.

U Nemačkoj, ukupni fond koji državna lutrija primi, deli se na tri dela. Polovina ide u nagradni fond. Jedan deo ostaje lutriji, dok se 40 do 45 odsto ulaže u društvene projekte. „Taj novac ne ide državi, već se, preko lutrijske fondacije, uplaćuje na račune mnogobrojnih društvenih fondacija“, dodaje Heltkemajer.

U svakoj državi u Evropi ovaj sistem je uređen drugačije. Nemačka bi, pogotovo zbog izraženog socijalnog značaja, mogla da posluži kao primer mnogima, budući da država ima potpuni monopol nad igrama na sreću. Druge države su se odlučile da izdaju dozvole kako bi imali bolji uvid ko je sve deo ovog tržišta.

U nastavku:

Teška borba protiv prevara i pranja novca

DW.COM