1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kraj epidemije EHEC

Prema navodima instituta „Robert Koh“, već tri nedelje nije zabeležen nijedan nov slučaj oboljenja. „Time je najveća epidemija EHEC u Nemačkoj završena“, rekao je Rajnard Burger, predsednik tog Instituta.

Epidemija je prošla, ali patogen koji ju je izazvao nije ustanovljen (nije poražen).

Epidemija je prošla, ali patogen koji ju je izazvao nije ustanovljen (nije poražen).

Od izbijanja epidemije od posledica zaraze agresivnom crevnom bakterijom u Nemačkoj je preminulo 50 ljudi. Registrovano je preko 4.300 obolelih, a oko 850 pacijenata patilo je od najtežeg oblika bolesti - hemolitičko-uremijskog sindroma (HUS) koji dovodi do neuroloških smetnji i teških oštećenja bubrega. Izvan Nemačke zabeleženo je 125 zaraza EHEC i jedan smrtni slučaj, navodi institut „Robert Koh“ iz Berlina.

Slabost, umor i anemija

Mnoge bolnice su tokom epidemije radile punom parom, na primer klinika medicinske visoke škole u Hanoveru. Tamo je lečeno 50 odraslih i 15 dece. Svi oni su patili od teških komplikacija. Dva pacijenta još uvek leže na univerzitetskoj klinici, od kojih je jedna žena na odeljenju za intenzivnu negu.

Posledice oboljenja EHEC za većinu pacijenata nisu toliko dramatične, koliko se isprva strepelo da će biti. „Pacijenti koji kod nas dolaze na kontrolu, pretežno se više ne žale na tegobe“, objašnjava nefrolog Jan Mene, šef Centra za izučavanje EHEC na klinici medicinske visoke škole u Hanoveru.

Mnoge bolnice su tokom epidemije radile punom parom

Mnoge bolnice su tokom epidemije radile punom parom

Retko koji od pacijenata još uvek mora da dolazi na dijalizu, samo kod 10 do 20 odsto obolelih od HUS-a ostaju blaga do srednja oštećenja bubrega. Tipične tegobe koje ostaju su slabost, umor i anemija.

Bolnice na ivici snage

Obim posla tokom epidemije bio je ekstremno veliki, kažu predstavnici bolnica. Radnici u bolnicama su bili na ivici snage. Na medicinskoj školi u Hanoveru radilo se više nedelja bez prestanka, danonoćno na stanicama za dijalizu, prema navodima zamenika načelnika Jana T. Kilštajna.

Lekari i medicinsko osoblje na odeljenju za intenzivnu negu su takođe morali da neguju veliki broj pacijenata sa teškim oboljenjima. Oboleli su u nekim slučajevima stavljani u višenedeljnu veštačku komu. Zato univerzitetske klinike traže zakonsku uredbu koja će regulisati preuzimanje troškova u ekstremnim slučajevima, kao što je to bila EHEC epidemija.

Zemljoradnici zahtevaju veću odštetu

Epidemija je posebno koštala poljoprivredu. Evropska unija je zato svojim poljoprivrednicima obećala odštetu u iznosu od 210 miliona evra. Ali evropsko Udruženje zemljoradnika i zadruga smatra da ta suma nije dovoljna. Zato oni zahtevaju i drugi paket pomoći.

Nemačka savezna vlada je nemačkim poljoprivrednicima odobrila kompenzaciju u iznosu od 16 miliona evra, ali oni nemačko Udruženje poljoprivrednika smatra da ta suma pokriva samo „sitan delić“ njihovih troškova.

Epidemija je posebno koštala poljoprivredu

Epidemija je posebno koštala poljoprivredu

Takođe, neki važni proizvodi su isključeni iz programa odštete, na primer rukola i zelje. Zemljoradnici mogu da dobiju odštetu samo za određene vrste povrća: krastavac, paradajz, zelenu salatu, endiviju, papriku i tikvice. Proizvođači povrća u Evropi su zbog EHEC pretrpeli ogromne gubitke. Zbog moguće kontaminacije agresivnom crevnom bakterijom, nemačke vlasti su pozvali ljude na oprez pri konzumaciji sirovog povrća, posebno zelene salate, nekuvanog paradajza i svežih krastavaca. Zato je prodaja tih proizvoda drastično opala.

EHEC može da se vrati

Epidemija je prošla, ali patogen koji ju je izazvao nije ustanovljen (nije poražen). Mogućnost novog talasa epidemije nije isključena. Ali, u institutu „Robert Koh“ tvrde da će ubuduće moći bolje i brže da se reaguje, jer lekari i vlasti sada drže oči širom otvorene kada je u pitanju EHEC. Infekcija može da se prenese putem ljudskih izlučevina, čak i kada ljudi više ne pokazuju nikakve simptome zaraze.

Zaraza se pre svega prenosi sa čoveka na čoveka ili putem kontaminiranih namirnica. Zato „treba budno da se motri na eventualna oboljenja i nakon epidemije i da se blagovremeno prijave institutu „Robert Koh“, kaže predsednik instituta Burger. Za sada je krizni štab za upravljanje epidemijom EHEC zatvoren.

Bakterije EHEC

Bakterije EHEC

Autori: Nils Nauman / Tijana Milunović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM