„Granične kontrole moraju biti izuzetak“

Dojče vele: Gospodine Peč, šta mislite o strožim kontrolama na spoljnim granicama Šengena?

Urs Peč: Naravno da je razumljivo da se nakon dramatičnih događaja iz Pariza pokuša iskoristiti mogućnosti koje pruža postojeće pravo, kako bi se zagarantovala bezbednost ljudi koji žive u Evropi. Pravila o granicama tu nude određeni manevarski prostor koji još nije u potpunosti iscrpljen.

Kako trenutno izgledaju pravila za građane Evropske unije koji, na primer iz Šengena, putuju u Veliku Britaniju i onda se žele da se vrate nazad?

Šengenskim graničnim kodeksom predviđeno je da se iz njega može izaći ili u njega vratiti samo na za to predviđenim mestima, kako bi bila moguća smislena kontrola. Svaka osoba koja, nezavisno od državljanstva, na tim mestima želi da pređe preko granice, mora biti podvrgnuta takozvanoj „minimalnoj kontroli“, a to znači utvrđivanje identiteta na osnovu pasoša. Osim toga, mora se proveriti i da li je ta putna isprava važeća, odnosno da li je autentična. Do sada je ta kontrola bila dovoljna kada se radilo o građanima Evropske unije. Za državljane trećih zemalja, kontrola je osetno opsežnija. Mora se recimo u bazama podataka proveriti da li postoje informacije o dotičnoj osobi.

Kontrole se upravo pojačavaju ne samo na spoljnim granicama Šengena, već i između zemalja unutar Šengena, na primer između Francuske i Nemačke. Ko odlučuje o tome da li će biti uvedene te privremene kontrole unutar EU?

Zemlje članice mogu same da odluče da li će u određenom vremenskom periodu da uvedu granične kontrole. Tu postoje dve različite varijante. Prva su planirane kontrole. To znači da zemlje-članice mogu uvesti kontrole na granicama u slučaju ozbiljnih pretnji javnoj bezbednosti, ali one po pravilu moraju to da najave Evropskoj komisiji i drugim zemljama-članicama četiri nedelje pre uvođenja kontrola. Te mere smeju da traju samo 30 dana. Granični kodeks predviđa i nekoliko mogućnosti produženja, od šest meseci, pa do maksimalno dve godine. Drugo, postoji mogućnost uvođenja neposrednih kontrola. Zemlje-članice u slučaju pretnji javnoj bezbednosti imaju mogućnost hitnog delovanja, ali te mere moraju odmah da prijave Komisiji i drugim članicama. Kodeksom je predviđeno da te mere mogu da traju maksimalno deset dana. Pritom može da bude reč samo o vanrednim slučajevima.

Opasnost može lako da se preuveliča i da se tako prošire kontrole. Ko uopšte kontroliše da li su te kontrole zaista opravdane?

Osnova za granična pravila jeste evropska odredba koja deluje poput zakona. Protiv nje se može delovati pravno: pojedini građani mogu se pozvati na poštovanje propisa. A druga je mogućnost takozvani postupak o kršenju ugovora od strane Evropske komisije, koja nadzire nad time da li zemlje-članice korektno primenjuju evropsko pravo. Ukoliko to nije slučaj, Komisija može da podigne tužbu protiv zemlje-članice pred Evropskim sudom u Luksemburgu. I u slučaju da se primeti da na primer neka zemlja u dužem vremenskom periodu koristi ovlašćenja na način koji nije u skladu s graničnim kodeksom.

Koliko su često zemlje-članice u prošlosti koristile mogućnost privremenog uvođenja graničnih kontrola?

U prošle dve godine to je bio slučaj kod velikih događaja, u Nemačkoj na primer uoči i tokom Svetskog prvenstva u fudbalu2006, ili povodom sastanka grupe G8 u Hajligendamu 2007.

Da li su stalne granične kontrole u skladu s evropskim ugovorima?

Sloboda kretanja sastavni je deo ugovora i to unutar Šengena ne važi samo za građane Evropske unije, već za sve ljude koji se tamo nalaze. To je u Povelji EU priznato kao osnovno pravo. Granični kodeks jasno kaže da kontrole unutar Šengena moraju da ostanu izuzetak.

Koliko su ove granične kontrole prema Vašem mišljenju efikasne?

Uzmimo na primer proveru na osnovu baza podataka. Kod građana EU ona može da bude obavljena, a kod drugih mora da bude sprovedena. Pitanje je da li postoje odgovarajući podaci o nekoj osobi kao i da li su ti podaci aktuelni. Naknadno može da se ispostavi da je neka osoba već upala u oko nadležnim službama zbog kriminalne aktivnosti, a da to nije ubačeno u bazu podataka. To znači da efikasnost kontrola zavisi između ostalog i od toga koliko vlasti sarađuju između sebe, odnosno o održavanju i aktualizaciji baza podatak.

Urs Peč radi kao pravni stručnjak za ugovore Evropske unije i evropskih institucija u Centru za evropsku politiku u Frajburgu.