„Šengen je najveća tekovina EU“

Šengenski sporazum puni 30 godina. Ali, baš u ovoj, jubilarnoj, godini, dogovor o ukidanju graničnih kontrola unutar Evropske unije na meti je žestokih kritika. Milioni izbeglica su na putu ka Evropi. Vlasti više nemaju potpuni uvid u to ko je, gde i koju granicu prešao. U sredu (7.10.) se ministri unutrašnjih poslova više zemalja EU sastaju u luksemburškom Eš-Belvalu da bi razgovarali o šansama i izazovima Šengenskog sporazuma. Uoči tog sastanka, DW razgovara sa politikologom Vihardom Vojkeom.

DW: Izbeglička kriza se pretvorila u važan test za EU. Da li je Šengenski sporazum u svojoj sadašnjoj formi prevaziđen?

Vihard Vojke: Šengenski sporazum više nije „sporazum“ u prvobitnom značenju te reči, već je od 1999. deo pravnog sistema EU. A taj sistem polazi od nacionalnog prava. To znači da njime mora da se pozabavi Evropska unija.

Treba li ga reformisati?

To bi bilo teško. Videli smo da on funkcioniše. Donedavno smo imali Savet EU koji je – protivno volji nekih zemalja – doneo većinsku odluku o regulisanju raspodele izbeglice putem kvota. Nove zakonske odredbe ne bi ništa donele.

Mađarska, na primer, pušta izbeglice koje nisu registrovane da putuju dalje. Prema Dablinskom sporazumu, ta zemlja bi trebalo da registruje izbeglice i obradi njihove zahteve za azilom. Zar to pravilo sada nije mrtvo?

Ono je najvećim delom stavljeno van snage. Za to je kriva i Nemačka – koliko god bilo velikodušno to što je pustila da u Nemačku uđu izbeglice iz Mađarske. To je dovelo do situacije u kojoj izbeglice nisu mogle da se registruju u prvoj zemlji EU na čije tlo su stupile. No, to je zakon velikih brojeva. Sada je pitanje da li je Dablinski sporazum primenjiv na ovako veliki broj izbeglica – a ja sumnjam da je tako.

Da li će Šengen postati opasnost za EU zbog velikog broja izbeglica koje se slobodno kreću Evropom?

Ne, mislim da neće. Naprotiv: ono što znači Šengen – a to je sloboda putovanja – je velika prednost. Prelaze se granice bez kontrole, od Malage pa sve do Severnog rta. Šengen je najveća tekovina Evrope i to tako vide i društva zemalja koje su 2004. i kasnije ušle u EU. Čini se sve da se ta tekovina i održi. Smatram da je nemoguće da se EU pocepa na tom pitanju.

Pomenuli ste „velikodušnost“ nemačke vlade. Kakve rizike ona krije?

Jedan rizik je u tome da taj gest i druge izbeglice shvate kao znak da treba da dođu u Nemačku. Naše azilno pravo ne predviđa neograničen priliv izbeglica. Postoji gornja granica – doduše, ne u teoriji, već u praksi. I, kao što rekoh, postoji i opasnost da se Dablinski sporazum delimično stavi van snage. Nemci nisu pokazali vernost tom ugovoru.

Vihard Vojke je politikolog i bivši profesor evropske politike na Univerzitetu u Minsteru. Važi kao jedan od najznačajnijih nemačkih stručnjaka za međunarodnu politiku.